List Zrenjanin

POSAO FINANSIRAJU GRAD I POKRAJINA
Predstavnici Saveta Mesne zajednice Perlez potpisali su prošlog petka ugovor o finansiranju radova na odvodnjavanju poljoprivrednog zemljišta u značajnom delu atara ovog sela, prema Knićaninu i Čenti, u vrednosti od tri miliona dinara. Elaborat o radovima sačinile su stručnje službe JP „Vode Vojvodine”, koje su preuzele i dužnost izbora izvođača radova, postupkom javne nabavke.
Finanisijska konstrukcija je takva da po milion dinara daju lokalna samouprava, odnosno Grad Zrenjanin, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i „Vode Vojovidine”. Kako kaže sekretar Mesne zajednice Miloš Minić, pravilo je da Pokrajina daje onoliko novca koliko obezbedi lokalna samouprava, tako da je njena spremnost da izdvoji milion dinara – što je za ovakve poslove ozbiljan novac – uticala da i Pokrajina ovog puta bude izdašnija. Očekuje se da radovi počnu u najskorije vreme i da budu okončani u relativno kratkom roku. 

KUKURUZ „STIŽE“ SUNCOKRET

Prinosi industrij­skih kultura u Banatu, kako ubiranje useva odmiče, najbolje govore sa kakvom su se nevoljom ovog leta suočili ovdašnji poljoprivrednici. - Od maja do kraja jula, kada su bile najpotrebnije, u našem ataru imali smo samo tri litre padavina. Zemlja je  suva, ispucala, kao da ste u pustinji. Procepi u zemlji su toliki da maltene podlaktica može unutra - kaže Novo Zubac, poljoprivrednik iz Ravnog Topolovca koji radi oko 300 jutara.
Ovogodišnji prinos žita u Ravnom Topolovcu, od tri tone po jutru, solidan je s obzirom na dug sušni period, sa veoma visokim temperaturama. Sa druge strane, suncokret nije odoleo suši. Žetva ove uljarice je u toku, ali su prinosi za sada toliki da 25 metara po hektaru odgovara prinosima koji su se ranijih godina ubirali po jutru.

SUŠA PRAZNI STAJE
Suša ovog leta jedna je od najgorih u poslednjih nekoliko decenija. Osim što „prži” polja ona preti i da isprazni staje, strepi diplomirani inženjer agronomije i renomirani stočar Ratinko Vučetić iz Taraša.
- Većina stočara, a među njima sam i ja, primenjuje mešoviti način držanja i ishrane mlečnih krava. Tokom prolećnih i letnjih meseci krave su na slobodnoj ispaši, a ishranu dopunjavam kabastom hranom i koncentratom. U jesen i zimu, međutim, grla su zidanom objektu, a ishrana je koncentratima. Krave po vrućini kakve smo imali u junu i julu, ako se tako može reći nemaju volju za pašom, pa je i proizvodnja mleka manja. Kada budem prešao na veću potrošnju kukuruza i koncentrata, isplativost proizvodnje, biće još gore – cena kukuruza je već sada 26-27 dinara, a koncentrata 30 dinara po kilogramu što je za 50 odsto više nego lane u ovo doba. Nasuprot tome, cena sirovog mleka je na nivou od 32-33 dinara za litar ekstra kvaliteta, a državna premija od pet dinara po litru kasni više od pola godine.

ZA OVCE ĆE BITI HRANE
Prema procenama poljoprivrednika, usled suše ovogodišnji rod kukuruza biće izuzetno loš. Banatski stočari su zabrinuti kako će preko zime prehraniti stoku, pošto zbog cene mnogi neće moći da obezbede dovoljno kukuruza i stočnu hranu koja se od njega pravi.
U Aradcu, među uzgajivačima ovaca, još ne može sa sigurnošću da sazna da li će odgajivači  prodati svoja stada,  ili će ipak pokušati da se spreme za zimski period. Njima, naime, kukuruz neće biti jedini problem. Veliki udeo u ishrani ovaca imaju seno i detelina, čiji je kvalitet, zbog suše, veoma slab.
- Jaganjce se moraju prihranjivati detelinom, a to će u narednom periodu biti teže, jer nija porasla koliko treba. Kada se mora, a verujem da će tako uskoro biti, ovce se mogu hraniti krompirom, kupusom, a jedu i muškatle! Ja neću imati većih problema da izguram zimu, jer imam kukuruz od prošle godine. Teškoće će imati veće farme, koje nemaju svoju poljoprivrednu proizvodnju, pa hranu moraju da kupe. Cena koncentrata će rasti, pošto već sada raste cena kukuruza - objašnjava Jano Jančo.