Skup u Zrenjaninu zamajac za razvoj pivarstva u Srbiji
Profesor tehnologije piva i slada na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr Viktor Nedović godinama je dovodio svoje studente na usavršavanje u pogone Zrenjaninske industrije piva. Naš grad je, kako kaže, ostavio traga i u njegovom profesionalnom razvoju.
Krajem avgusta profesora Nedovića opet očekuje stručan boravak u Zrenjaninu – na stručno-naučnom Simpozijumu „Pivo, pivarske sirovine i oprema”, koji se održava od 27. do 30. avgusta u okviru „Dana piva”. Kao vrstan stručnjak u oblasti biotehnologije, tehnologije hrane i biohemijskog inženjerstva, prof. Viktor Nedović izabran je za predsednika Naučnog odbora ovog Simpozijuma. Kako kaže, naučnih skupova o pivu dugo nije bilo na ovim prostorima, a u staroj Jugoslaviji redovno su organizovani. Sve do prošlogodišnjeg Simpozijuma u Zrenjaninu, nije bilo podsticaja da se naučni sastanci o pivarstvu nanovo pokrenu.
– Sa jedne strane, velike multinacionalne kompanije ulazile su na naše tržište, a one su svoje istraživačke centre imale negde drugde. Nije postojao interes da se naprave kontakti između tih velikih koroporacija i postojeće naučno-istraživačke infrastrukture. Simpozijume u Zrenjaninu smatram jednom vrstom zamajca za godine koje dolaze. Važan je i za ono što je od naše industrije ostalo, a pogotovo za ono što nastaje i traži svoj put – zanatsko pivarstvo. Zato je bitna komponenta Simpozijuma povezivanje nauke i privrede u oblasti pivarstva. Drugi važni aspekt jeste da pojačamo međunarodne veze, pre svega one koje su vremenom nestale, sa teritorija nekadašnje velike države. Kontaktirali smo sa kolegama iz Ljubljane, Žaleca, Zagreba, Osijeka, Sarajeva, Skoplja, Podgorice, a kao i prošle godine i sa partnerskim institucijama iz Češke i Slovačke. Jedna od važnih tema Simpozijuma biće i domaća proizvodnja sirovina – ječma, slada, hmelja…
– Uvek smo kuburili sa time da li proizvodimo dovoljno kvalitetnu sirovinu. Zato je puno puta bilo uvezenog ječma, slada, hmelja. Takođe, zbog nesistematskog pristupa prethodnih godina, dešavalo se da nam neke ekonomski bitne grane i kulture polako zamiru. Međutim, mala preduzeća zanatskog pivarstva, koja su sve brojnija, iskazuju interes za domaćom sirovinom, tako da je to sada novi podsticaj za proizvođače. Što se količine tiče, sa time ne bi trebalo da imamo problema. Mada, moramo mnogo da poradimo na tome da obnovimo proizvodnju hmelja, ječma i slada. Zato ćemo na Simpozijumu, pored srpskih institucija, imati i jednu globalno prepoznatu koja se bavi hmeljarstvom – institut u Žalecu u Sloveniji, koji je u nekadašnjoj Jugoslaviji bio vodeća institucija. Naš Bački Petrovac je bio blizu. Proizvodnja sirovina u srednjem Banatu se pre svega odnosi na ječam i slad i to bi mogla da bude jedna od podsticajnih grana za razvoj čitavog regiona. Kažete da je veći broj domaćih kraft pivara?
– Nedavno smo radili studiju kraft pivarstva na Poljoprivrednom fakultetu, koja je pokazala da trenutno posluje pedesetak tih pivara, većih i manjih kapaciteta, a ova grana je u neprestanom porastu. U toku istraživanja stvoreno je još nekoliko novih pivara. Takav zamah postoji i na zapadu, a počeo je pre desetak godina u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i pre toga u Americi. Njihov uticaj, osim na razvoj domaćih sirovina, bitan je i sa aspekta kvaliteta. Ti proizvođači se jako trude da nauče što više kroz proučavanje literature, nalaženje kontakata, umrežavanje sa ljudima u zemlji i inostranstvu. Imaju veliki entuzijazam i fundus znanja da bi došli do što kvalitetnijeg proizvoda, što takođe može da ostavi pozitivan trag na domaćem tržištu. Da li postoji šansa za pivarstvo u Zrenjaninu, možda kroz razvoj ovih malih pivara?
– To bih jako voleo, nekada sam dovodio svoje studente ovde. Zrenjanin nije bio poznat samo po proizvodnji piva, nego i po tome što se, ako ne grešim, zrenjaninska Pivara, prva na prostoru Jugoslavije, bavila i drugom problematikom, jako bliskom pravljenju piva – proizvodnjom viskija. U pogonima zrenjaninske Pivare bilo je nekoliko istaknutih, sjajnih tehnologa koji su, učeći kroz tehnologiju piva, ovladavali polako i bliskom, bar što se sirovine tiče, proizvodnjom viskija. Tako su uspeli da proizvedu prve domaće viskije unutar pogona Pivare. Voleo bih da, kroz par godina, budemo svedoci da ovde rade male i veće pivare. Znam da je u Zrenjaninskoj industriji piva postojao problem vode, koji je morao da se rešava tretmanom, što je opterećivalo proizvodnju, ali u današnje doba to je rešiva stvar.
