Privatni dug veći problem od javnog?
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Stručna i naučna javnost se uglavnom bave javnim dugom. Nesumnjivo je da su njegova visina, dinamika i druga obeležja jedne zemlje bitni za njenu makroekonomsku stabilnost. Međutim, iznenađuje to što se malo pažnje posvećuje pitanjima povezanim sa privatnim dugovima, odnosno finansijskim obavezama koje imaju građani i privreda/preduzeća. Kada u jednoj privredi ima mnogo prezaduženih mikroekonomskih subjekata (građana i/ili preduzeća), onda postoji rizik od finansijske krize. Ukoliko ostanu bez posla i prihoda ili im se primanja smanje u realnom izrazu (do ovoga dolazi kada rastu cene), građani počinju da kasne sa otplatama kreditnih obaveza prema bankama.
Isto to se dešava i sa preduzećima koja se suočavaju sa poteškoćama u poslovanju (otežana prodaja, naplata i sl.). Kada mnogo građana i preduzeća zapadnu u situaciju da ne mogu uredno da izmiruju kreditne obaveze, dolazi do lančane reakcije – banke nisu u stanju da naplate svoja potraživanja, zbog toga uvode restriktivne mere u domenu kreditne politike (povećavaju kamatne stope; pooštravaju uslove i procedure itd), građani i privredni subjekti otežano dolaze do novih kredita, pa se nelikvidnost širi na ostala preduzeća putem dužničko-poverilačkih odnosa.
Ovaj rizik biva pojačan usled neadekvatne valutne strukture privatnih dugova. Naime, ukoliko dužnici ostvaruju zarade i prihode u domaćoj valuti, a imaju finansijske obaveze (kredite) koje su iskazane i/ili indeksirane u stranoj valuti, onda ih potencijalno slabljenje (deprecijacija) domaće valute „preko noći” može dovesti u nepovoljan položaj. Dinarska primanja se ne menjaju, ali zbog nepovoljnog deviznog kursa kreditne obaveze iskazane u dinarima postaju veće, a da pri tome dužnici nisu dodatno pozajmili nijedan jedini dinar, niti evro.
Po ovom pitanju situacija u Srbiji je daleko od povoljne. Prema podacima Kreditnog biroa, ukupan ostatak duga preduzeća i građana po osnovu bankarskih kredita i lizing ugovora u zemlji je na kraju avgusta 2021. godine iznosio oko 26,8 milijardi evra. Kada se na ovaj iznos doda i privatni spoljni dug, odnosno finansijske obaveze građana i firmi prema poveriocima u inostranstvu od 12,5 milijardi evra, dolazi se do podatka da ukupne privatne obaveze prema bankama iznose oko 39,3 milijarde evra, što je za čak 40% više od iznosa javnog duga. Pri tome, procene su da se oko 30 milijardi evra odnosi na zajmove koji su direktno uzeti u stranoj valuti ili su indirektno (putem indeksiranja) vezani za strane valute, najčešće evro.
Ukupan (unutrašnji + spoljni) dug privatnog sektora u našoj državi je od izbijanja pandemije korona virusa porastao za više od 5,6 milijardi evra. Poređenja radi, javni dug je u istom periodu povećan za oko 4,4 milijarde evra.
Ono što bi posebno trebalo da brine je činjenica da je, bez obzira na svu direktnu (davanja iz budžeta) i indirektnu (moratorijumi na otplatu kredita, odlaganje poreskih obaveza i dr.) državnu pomoć i podršku u toku pandemije povećan broj korisnika bankarskih kredita koji kasne u otplati u trajanju preko 90 dana neprekidno za čak 20%: sa 116.768 (januar 2020) na 140.110 klijenata (avgust 2021).
