Kakav smo to serum mudrosti popili, pa smo preko noći postali eksperti opšte prakse? Donedavno smo živeli u ubeđenju da je za sticanje zvanja virusologa, infektologa ili pak imunologa, potrebno najpre završiti medicinski fakultet i specijalističke studije. Međutim, ta iluzija se preko noći raspršila! Danas je dovoljno pročitati nekoliko tekstova dr Gugla. Uz adekvatnu dozu arogancije, uspeh u javnom životu vam je zagarantovan.
Šta se to desilo, pa smo postali tako devijantni? Jedan od razloga leži u mentalitetu. Drugo, neretko smo svedoci kakve kompromise prave intelektualne elite koje bi trebalo bespogovorno da promovišu naučne principe. Treći okidač, možda čak i ključan, jeste vlastito licemerstvo.
U čemu se ogleda naša dvoličnost? Brojni su primeri. Svi će reći da uvek poštuju protivepidemijske mere. Međutim, da li je to tako? Svako od vas može pobrojati tolike pojedince koji ne ostaju u samoizolaciji, iako su im članovi porodice pozitivni na koronu. Mnogi su organizovali kućne sedeljke (žurke) o čijoj kulminaciji su uredno izveštavali svoje pratioce na društvenim mrežama.
Da rezimiramo: da bismo nekog optuživali za (ne)znanje, najpre mi moramo steći znanje. Ukoliko želimo deliti moralne lekcije, trebalo bi na vlastitom primeru demonstrirati etički kodeks. Očito, nije lako biti dosledan čovek!
