Melodije Balkana na repertoaru su brojnih ozbiljnih izvođača. Među njima je i zrenjaninski Centar za očuvanje kulturnog nasleđa „Štogod”. Članovi koji ga čine sviraju i druže se pune dve decenije, iako udruženje postoji tek četiri godine. Nedavno su upriličili koncert „Mostovi Balkana”, a sala Kulturnog centra bila je premala da primi sve sugrađane koji su došli da ih čuju.
NASLEĐE KAO TEMELJ
Igor Ungur je jedan od osnivača ansambla i idejni tvorac pomenutog muzičkog koncepta. Brine o repertoaru, odnosima sa javnošću, osmišljava koreografije, piše aranžmane. Završio je violinu u Muzičkoj školi „Josif Marinković”. Svira gitare, tamburaške i druge žičane instrumente. Za tradicionalne melodije počeo je da se interesuje u KUD „Pionir”. Master je profesor rumunskog jezika i književnosti, a okolnosti su ga dovele do auto-industrije.
– „Mostovi Balkana” spajaju kulturni identitet, etno-zvuk i scenski dizajn. Okupljaju umetnike koji pevaju na srpskom, rumunskom, mađarskom, romskom, i drugim jezicima. Na taj način stvaramo savremeni format nastupa utemeljen na nasleđu. Kombinujemo živu muziku, pripovedanje i scenografiju. Ona je inspirisana kafanama, pričama koje su nam ostavili preci i melodijama koje su preživele vekove – ispričao je Igor Ungur.
Dodao je da svako pojavljivanje pažljivo pripremaju, uz posvećenost talentovanih članova. Vode računa i o publici. Ona nije samo pasivni posmatrač, već učesnik u stvaranju nesvakidašnjeg ugođaja.
– Balkanska muzika je izuzetno bogata, snažna i zahteva stalno preispitivanje i nove načine predstavljanja. Naš zadatak je da održimo tu energiju i prenesemo je mladima. Želimo da pokažemo da tradicija nije prošlost, već deo svakodnevnice od koje vezemo budućnost – dodao je naš sagovornik.
OZBILJAN ZADATAK
Predsednik Centra „Štogod” je Branislav Čarkić. Najčešće svira bas gitaru koju je kao mali naučio od oca. Multitalentovani je muzičar i poznaje mnoge instrumente. Bavi se programiranjem i izradom internet prezentacija, studijskom obradom zvuka i digitalnim snimanjima. Jedan je od pokretača zrenjaninskog hard-kor/metal/pank benda „All except one”.
– Iako postoji mnogo sastava koji izvode etno-muziku, smatramo da svaka generacija ima zadatak da je predstavi na svoj način. Naša ideja nije da pesme samo reprodukujemo, već da ih kroz sopstvene aranžmane, energiju i spoj različitih instrumenata približimo publici. Na taj način tradicija nije deo prošlosti. Ostaje živa, razvija se i nastavlja da dopire do novih naraštaja – rekao je Čarkić.
Prema njegovim rečima, Zrenjanin i dalje ima kvalitetne bendove različitih žanrova. Dodaje da scena nije kao u velikim gradovima, ali upravo zato postoji posebna povezanost među muzičarima. Nadia Dragoj Ungur moćnim glasom nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Farmaceutski tehničar, apsolvent biologije, zaljubljenik je u prirodu. Ove godine proslavlja tri decenije na sceni. Izvodi rumunske, srpske, makedonske i bosanske, duhovne i etno kompozicije. Ljubav prema muzici nasledila je od roditelja. Među profesorima sa kojima je sarađivala izdvajaju se: Đorđe i Marinela Žurka, Todor Doru Ursu, Daniela Avram, Helga Popović i drugi. Dospela je do prestižnih zdanja poput sale Rahmanjinov, moskovskog konzervatorijuma.
– Uzor za pevanje rumunskih izvornih pesama bila mi je Marijana Okolišan Petrović iz mog rodnog Torka. U njoj sam videla pravog čuvara starih melodija, a njen baršunasti glas i ukrasi mi i danas najviše prijaju. Na mene je uticao i sugrađanin Vojin Diniku. Često sam nastupala, a on me je pratio na gitari. Izvodila sam i njegove autorske numere – ispričala je Nadia Dragoj Ungur.
MELODIJE KOJE MOTIVIŠU
Poseban pečat ansamblu daje Aleksandar Ašler, jedan od osnivača i pokretača „Štogod” ideje. Kako u šali kaže, prvo je naučio trokorak, a tek posle prohodao. Muzičko putovanje započeo je u KUD-u „Pionir”, a nastavio u „Đerđefu”. Svira kahon, tapan, tarabuku, doboš, činele, zvečke i sve što noge pokreće na cupkanje.
– Igrajući folklor i slušajući različite žanrove, osluškivao sam ritmove i svaki doživljavao na svoj način. To sam spontano preneo i na instrumente. Naravno, potrebna je i vežba, kao i dobra ekipa koja motiviše – rekao je Ašler.
Dina Čarkić je flautistkinja i umetnički rukovodilac. Muzikom se bavi više od 20 godina. Svirala je gotovo u svim kulturnim društvima na teritoriji grada. Zajedno sa Rekom Tišler osmišljava radionice za decu i druge aktivnosti.
– Kao mala bila sam okružena muzikom i mislim da je upravo tada nastala ljubav koju i danas nosim u sebi. Trudim se da mladima objasnim da ona nije samo veština ili hobi, već način da se izraze, razviju kreativnost i povežu se sa drugima – naglasila je Dina Čarkić.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: JOVAN DRNDAK NJEGOVIĆ i IZABELA UNGUR
ONI SU „ŠTOGOD”
Branislav Čarkić, Aleksandar Ašler, Igor Ungur, Nadia Dragoj Ungur, Dina Čarkić, Davor Ungur, Reka Tišler, Aleksandra Stajić, Darko Kapiten, Viktor Avram, Todor Doru Ursu, Aleksandar Mišović, Ivana Goršćak i Dragan Bošnjak. Podmladak čine Iva i Talia Ungur i Iva Čarkić.
