Kada se govori o problemu zrenjaninske vode, najčešće se pominju brojke, analize i godine provedene pod zabranom korišćenja. Međutim, jedno novo istraživanje pokušava da odgovori na pitanje koje se ređe postavlja – kakve je posledice takav život ostavio na ljude? Upravo time bavi se dr Jelena Janković Ranković, profesorka antropologije na Univerzitetu u Južnoj Karolini. Ona je tokom juna drugi put boravila u Zrenjaninu kako bi sprovela istraživanje pod nazivom „Voda i zdravlje – da li nedostupnost pijaće vode utiče na zdravlje?” Reč je o dugoročnom naučnom radu koji nastoji da utvrdi postojanje veze između hroničnog stresa izazvanog višedecenijskim problemom sa vodom i zdravstvenog stanja stanovnika.
– Studija istražuje kako život u sredini u kojoj voda sa česme godinama nije bila bezbedna za piće može da utiče na kvalitet svakodnevnog života, ali i na mentalno i fiziološko zdravlje ljudi – objašnjava dr Janković Ranković.
Istraživanje kombinuje razgovore sa građanima, upitnike i analizu bioloških pokazatelja stresa. Učesnici najpre govore o tome kako su se tokom godina snalazili bez pijaće vode, sa kojim su se poteškoćama susretali i da li su probleme sa vodosnabdevanjem povezivali sa zdravstvenim posledicama. Poseban deo studije čine i naučna merenja. Analiziraju se pramenovi kose, kapljice krvi i drugi biološki uzorci koji mogu da ukažu na nivo hroničnog stresa, funkcionisanje imunog sistema i prisustvo dugotrajnih upalnih procesa u organizmu.
– Kortizol u kosi nam omogućava da sagledamo izloženost dugotrajnom stresu, dok određeni biološki markeri mogu pokazati kako organizam reaguje kada je pod stalnim pritiskom – kaže naša sagovornica.
Prošle godine istraživanjem je bilo obuhvaćeno četrdesetak ispitanika, dok je ovogodišnji cilj da se broj učesnika poveća na stotinu. Sledeći korak biće upoređivanje rezultata sa stanovnicima Vršca, grada koji nikada nije imao ograničenja u korišćenju vode za piće. Na taj način naučnici će pokušati da utvrde postoje li razlike u zdravstvenom i psihološkom profilu stanovnika dve lokalne zajednice koje su imale potpuno različita iskustva kada je reč o pristupu bezbednoj vodi. Zanimljivo je da je izbor Zrenjanina kao predmeta istraživanja došao nakon konsultacija sa stručnjacima koji se bave podzemnim vodama. Istovremeno, dr Janković Ranković učestvuje i u sličnom istraživanju u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se proučavaju zajednice na granici sa Meksikom koje takođe nemaju pouzdan pristup bezbednoj vodi za piće. Iako će konačni rezultati biti poznati tek nakon višegodišnjeg praćenja, sama činjenica da je zrenjaninski slučaj postao predmet međunarodnog naučnog interesovanja svedoči o jedinstvenosti problema sa kojim su se građani ovog grada suočavali više od dve decenije. Sa rezultatima prošlogodišnjeg istraživanja naši sugrađani moći će da se upoznaju sredinom jula, kada će dr Janković Ranković ponovo boraviti u našem gradu i prezentovati deo dosadašnjeg rada.
