Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Budžet je „ogledalo” privrede i jedan od najvažnijih akata za lokalnu samoupravu. Iz gradske kase finansiraju se poslovi nadležnosti. Od (ne)raspoloživosti sredstava zavisi kako će grad funkcionisati, koji će se projekti realizovati, odnosno za koje svrhe će se trošiti novac poreskih obveznika. Reč je o spisku planiranih prihoda i rashoda, najčešće za period od jedne kalendarske godine. Lokalna samouprava prihoduje više sredstava kada preduzeća koja posluju na njenom području ostvaruju bolje rezultate. Tome doprinosi i: osnivanje novih firmi, zapošljavanje radnika, veće plate. Sa druge strane, kada kompanije smanjuju obim ekonomske aktivnosti, otpuštaju radnike i/ili im smanjuju zarade, manje se novca „sliva” u gradsku kasu po osnovu različitih poreza i drugih nameta. U strukturi ukupnih prihoda i primanja dominantan udeo imaju porezi, pri čemu su za opštine posebno važni dva „najizdašnija” oblika – na dohodak i fond zarada i na imovinu. Pošto se radi o pokazateljima interne fiskalne snage grada/opštine, interesantno je da se „zaviri” u zrenjaninski proračun kako bi se utvrdilo kakva nas finansijska situacija očekuje u 2026. godini. Agregatno (zbirno) posmatrano, na nivou svih gradova i opština u Srbiji, porez na dohodak učestvuje sa oko 71,4 odsto, a taksa na imovinu sa 22,8 u ukupnim prihodima (tokom prva tri kvartala 2025. g.). Kada je u pitanju Zrenjanin, za narednu godinu se predviđa da udeo poreza na dohodak u ukupnim nametima bude 73,5% (što je više u poređenju sa nacionalnim prosekom), a na imovinu 21,9% (manje od agregatnog proseka). Poređenjem odgovarajućih stavki iz Odluke o budžetu grada Zrenjanina za 2026. sa onima iz rebalansa za 2025. može se doći do odgovarajućih saznanja o tome da li nas i kakve promene očekuju. Procenjeno je da poreski prihodi u novoj godini budu veći za 5,4 (nominalno) nego lane. Predviđa se „skok” poreza na dohodak za 3,5% i takse na imovinu od čak 13,5% (pri čemu nije detaljnije obrazloženo po kom osnovu se očekuje ovako veliki rast). Iako bi, prema najavama, u ovdašnjoj privredi u narednoj godini moglo doći do otpuštanja radnika (pre svega usled zatvaranja „Drekslmajer”-a), planiran je porast poreza na dohodak?! Zakon o finansiranju lokalne samouprave propisuje da gradovima pripada 77% od nameta na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog. To znači da se u lokalnu kasu slivaju takse na dohotke svih lica koja žive u Zrenjaninu, nezavisno gde rade. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) (za 2024. g), a broj zaposlenih u preduzećima na području grada (37.169) manji je od radnika koji žive (stanuju) u Zrenjaninu (39.038). Drugim rečima, bilo je za 1.869 više onih čiji se porez na zarade uplaćuje u gradski budžet od broja lica koji rade u lokalnim preduzećima.
Proizilazi da je izgradnja auto-puta Novi Sad – Zrenjanin – Beograd prioritet najvišeg ranga i zbog „zdravlja” lokalnih javnih finansija. Naime, što se više ljudi zbog bolje povezanosti odluči da živi u gradu na obalama Begeja, a radi u većim centrima na boljim i plaćenijim poslovima, to će i finansijska snaga Grada biti veća. Tako bi se obezbedila materijalna osnova za pružanje kvalitetnijih usluga iz domena nadležnosti lokalne samouprave (komunalne delatnosti, saobraćaj, obrazovanje, zdravstvena zaštita, sport…).
