BEGEJ ĆE BITI ČIST – „METITO“ ULAŽE 30 MILIONA EVRA U REŠAVANЈE OTPADNIH VODA

Unapred odlučeno, izglasano, pa potpisano – prečistač stiže iz Emirata

Za samo tri dana protekle nedelje gradske institucije razmotrile su i zaključile jedno od najznačajnijih ekoloških pitanja grada – prečišćavanje otpadnih voda. U četvrtak, 5. novembra, Gradsko veće je usvojilo predlog projekta tretmana otpadnih voda kompanije „Metito jutilitis“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a narednog dana medijima je stiglo obaveštenje gradonačelnika da će ugovor sa ovom firmom biti potpisan u ponedeljak, što je i učinjeno. Time je obesmišljena sednica Skupštine održana u subotu po hitnom postupku, na kojoj je samo potvrđeno ono što je unapred već prihvaćeno.
ODLUČENO U BEOGRADU (I U ABU DABIJU)
Da je Zrenjaninu neophodno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, poznato je decenijama, budući da se u Begej, preko Aleksandrovačkog kanala, izlivaju gradska kanalizacija i ispusti iz fabrika. Povremeno su prethodnih godina stizale najave o izgradnji prečistača, između ostalog i kada bi se smrad ustajalog Begeja širio gradom usled zatvaranja ustave Stajićevo.
Gradski čelnici su najpre pominjali mogućnost da se izgradnja prečistača finansira iz fondova Evropske unije, da bi potom bilo objavljeno da će se ući u javno-privatno partnerstvo. Zatim je u februaru ove godine Grad pribavio u svoje vlasništvo parcele u Industrijskoj zoni koje je namenio za prečistač otpadnih voda, a saopšteno je i da je ušao u proceduru javno-privatnog partnerstva za centralni prečistač otpadnih voda. Devet meseci kasnije, predočeno je da će partner biti firma iz Emirata, koja će finansirati izgradnju postrojenja, podići ga i njime upravljati narednih 25 godina. Odluka je doneta na višim instancama, van Zrenjanina – zasniva se na Memorandumu o saradnji koji je Ministarstvo poljoprivrede potpisalo 26. februara 2019. sa firmom „Metito jutilitis“, a na osnovu Sporazuma o saradnji Srbije i UAE (potpisanog 17. februara 2013. u Abu Dabiju).
Rešenje o tretmanu otpadnih voda je nametnuto – nema izbora niti javnog nadmetanja – a sve se sprovodi na brzinu, upozoravaju odbornici opozicije.
– Nova lokalna administracija je već sada potvrdila da nema autonomiju u odlučivanju. Kada se primenjuje lex specialis koji kaže da je sve što proizilazi iz međunarodnih sporazuma iznad nacionalnog zakonodavstva, tada nastaje sumnja da se zadovoljava privatni, a ne opšti javni interes – istakao je na sednici u subotu Milan Ivanić, odbornik DSS-a.
Materijal o projektu od dvesta i nešto stranica odbornicima je stigao dan pred skupštinsko zasedanje, navodi Svetlana Vukobratović Novković, članica „Dosta je bilo“.
– Naknadno smo saznali da je već za ponedeljak zakazano potpisivanje ugovora. Dakle, vlast je ovu skupštinu morala hitno da održi, ali pro forme, kako bi komotnom većinom izglasala projekat.
Gradonačelnik Simo Salapura navodi da odluka o izgradnji prečistača nije doneta na brzinu.
– Godinama smo razgovarali o tome i radili razne elaborate i istraživanja. Iza ovoga stoji država Srbija, što je ozbiljna garancija, a uspešnost projekta garantuju i reference kompanije „Metito“. Investicija koja se tiče zaštite životne sredine ne može da čeka, te je zato odlučeno da joj se pristupi na ovaj način – naveo je gradonačelnik.

NIJE SPORAN RENOME „METITA“
Kvalitete arapskog investitora ističe i gradski pravobranilac Goran Rakić, ocenjujući da su to najvažniji argumenti u prilog prihvatanju ovog posla. Kako je naglasio, kao izvestilac Gradskog veća na sednici Skupštine, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda do sada nije moglo biti podignuto zbog nerešnih pitanja finansiranja, izbora investitora i tehnologije, ali sada Zrenjanin sarađuje sa kompanijom koja je lider u ovoj oblasti, uz neposrednu podršku države.
Za tridesetak meseci, Zrenjaninci će imati čistiji Begej, ocenio je gradonačelnik Salapura.
– Direktna investicija je 30 miliona evra, od čega 70 odsto podrazumeva izgradnju samog postrojenja, a ostatak izradu elaborata, studije izvodljivosti, konsultantske usluge itd. Biće zaposleno 40 ljudi, a ovakva investicija u zaštitu životne sredine podrazumeva i angažovanje domaće, lokalne građevinske operative – kazao je gradonačelnik.
Kako prenosi gradski sajt, Salapura je naveo da obaveze Grada Zrenjanina nisu finansijske prirode, već da podrazumevaju da se obezbedi zemljište i da se gradska kanalizacija poveže sa prečistačem otpadnih voda.
Sa druge strane, u opoziciji ne osporavaju potrebu Zrenjanina za prečistačem, niti renome „Metita“, već spremnost Grada za ovaj posao i činjenicu da su iz svega izostavljeni domaći stručnjaci.
– Vidimo kako nam izgleda vodovodna mreža, havarije su svakodnevne, a kanalizaciona mreža je još u gorem stanju. Puno je nerešenih priključaka fekalne kanalizacije na kišnu i obrnuto. Zbog toga će se polovina neprečišćene vode mimo prečistača slivati u Begej. Prvo se to mora sanirati, ali firmu kojoj će biti poveren posao ne zanima stanje naše kanalizacije. Takođe, zašto u ovaj posao nisu uključeni stručnjaci iz Zrenjanina, između ostalog iz „Vodovoda“? Oni imaju kadrovskih kapaciteta da iznesu ovaj projekat – prečišćavanje otpadne vode je svuda isto, za razliku od prerade pijaće vode – navodi odbornik „Dosta je bilo“ Aleksandar Korovljev. On takođe ističe da i prerada otpadnih voda treba da bude neprofitna delatnost, a ne da se u potpunosti poverava privatnoj firmi čiji je osnovni cilj zarada. Prema njegovim rečima, građani će celovitu sliku o ovom projektu steći kada budu počeli da im stižu računi za prečišćenu vodu.

M.Maričić


  • SRBIJA PRUŽA ODREĐENE POGODNOSTI
    Valid Madvar, potpredsednik „Metito jutilitisa”, rekao je da je Zrenjanin prvi grad u Evropi u kojem će da posluju. – Srbija je odabrana kao vrlo interesantno mesto za investiranje kao i zbog određenih pogodnosti koje pruža. Otvoriće se druga tržišta u Evropi, ali za sada nam je ovaj projekat prioritet. Kako se navodi na sajtu ove firme, 1958. godine osnovao ju je inženjer Faruk Gandur kao prvu kompaniju sa Bliskog istoka specijalizovanu za preradu vode. Za sebe navode da su globalni lider u upravljanju vodama. U svom portfoliju broje više od 3.000 projekata u preko 46 zemalja.