Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Kapitalna ulaganja iz gradskih/opštinskih budžeta jedan su od najvažnijih pokretača lokalnog ekonomskog razvoja i unapređenja kvaliteta života građana. Najčešće su usmerena na komunalne delatnosti (izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, fabrika vode i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda), saobraćajnu infrastrukturu (asfaltiranje ulica, izgradnju puteva, kružnih tokova i biciklističkih staza), obrazovanje, sport i kulturu (gradnju i rekonstrukciju vrtića, škola, sportskih sala, bazena i terena), kao i na opremanje industrijskih zona.
Po pravilu, veći gradovi sa razvijenijom privredom uspevaju da za investicione svrhe izdvoje više od 20 odsto od ukupnog budžeta. To im omogućavaju stabilni izvorni i ustupljeni prihodi (porez na imovinu i na zarade), tako da i nakon izmirenja tekućih rashoda raspolažu značajnijim sredstvima za razvojne programe. Sa druge strane, u manje razvijenim opštinama udeo kapitalnih izdataka često pada i ispod 10 procenata, jer prikupljena sredstva najvećim delom odlaze na finansiranje redovnih obaveza (plate zaposlenih u upravi, administrativni troškovi, socijalna davanja i sl.). U literaturi iz oblasti lokalnih finansija se smatra da udeo kapitalnih izdataka od 15 do 20 odsto predstavlja „prag” da bi se budžet mogao smatrati razvojnim. Prilikom analize lokalnih budžeta treba imati u vidu još jednu važnu okolnost. Na početku godine, prilikom usvajanja proračuna, često se planiraju relativno visoki kapitalni izdaci. Međutim, stvarna slika se prikazuje tek krajem godine, kada se utvrđuje koliko je planiranih investicija zaista i realizovano. Osim nedostatka novca, kao nepremostive prepreke neretko se ističu i neadekvatno pripremljeni projekti, kašnjenje u izradi projektno-tehničke dokumentacije, kao i sporo rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Tokom poslednje decenije (2016-2025), prosečan udeo kapitalnih izdataka u ukupni rashodima lokalnih budžeta u Srbiji iznosio je oko 16%. Na bazi raspoloživih podataka može se izračunati i koliko veći gradovi u našoj zemlji (oni sa preko 100.000 stanovnika) izdvajaju za investicione namene. Dvogodišnji prosek (2024-2025) je u Zrenjaninu iznosio 11,5%, dok je u pojedinim sredinama situacija bila povoljnija – Novi Sad (20,4%), Niš (19,5%), Pančevo (18,8%), Beograd (17,7%), Čačak (14%), Kragujevac (13,3%). Nešto manji procenat zabeležen je u Subotici (10,7%), dok je negativni rekorder Šabac (4,5%). Osnovni razlog ovakvog rezultata leži u slaboj realizaciji kapitalnih investicija tokom 2025. Prema Odluci o završnom računu budžeta grada Zrenjanina, stavka „Osnovna sredstva” realizovana je sa svega 40% u odnosu na plan, dok je kod kategorije „Zgrade i građevinski objekti” ostvarenje iznosilo samo 31%. Posebno zabrinjavaju nalazi da je u oblasti izgradnje zgrada i objekata realizovano svega 22,1%, dok je njihovo kapitalno održavanje izvršeno sa samo 40% od plana. Značajna odstupanja zabeležena su i kod nabavke opreme za obrazovanje, nauku, kulturu i sport, gde je od planiranih 59 miliona dinara utrošeno samo 24 miliona (izvršenje od tek 40,1%). Sve navedene činjenice upućuju na jasan zaključak – da bi Zrenjanin u narednom periodu ostvario dinamičniji privredni razvoj i obezbedio kvalitetnije uslove života za svoje žitelje, neophodno je ne samo povećati obim kapitalnih ulaganja, već i značajno unaprediti efikasnost njihove realizacije.
