Pravne bitke ljudi koji su nekada bili zaposleni u IPOK-u traju već 20 godina. U januaru je završen postupak koji su pokrenula četiri bivša radnika. Budući da je firma bila u društvenom vlasništvu, tužili su Republiku Srbiju. Pored neisplaćenih zarada, zahtevali su i naknadu štete. Međutim, pravosudni organi to nisu dozvolili. Između ostalog, razlog je to što nisu uspeli da dokažu uzročno-posledičnu vezu između postupanja državnih organa i navodne štete koju su pretrpeli.
BEZ PRAVA NA REVIZIJU
Zrenjaninski Osnovni sud nije usvojio zahtev da se bivšim radnicima isplate traženi iznosi. Pored toga, naložio je da oni Državi nadoknade troškove postupka (24.750 dinara sa zateznom kamatom). Nezadovoljni odlukom, tužioci su zatražili njenu reviziju. Verovali su da je pogrešno primenjeno materijalno pravo.
– Pravosnažnom presudom odbijen je zahtev za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada državnih organa. Tužioci su bili u radnom odnosu kod „IPOK” d.o.o, koji je pravni prethodnik tužilje. Prijavili su potraživanja koja potiču iz tog perioda, ali im ona u stečajnom postupku nisu namirena. Tokom postupka nije utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, zbog čega bi tužena mogla da odgovara. Takođe, nisu dokazali uzročno-posledičnu vezu između postupanja organa tužene i štete koju su pretrpeli – ustanovio je Apelaconi sud.
Tužioci su zatražili i reviziju drugostepene presude. Analizirajući zahtev, Vrhovni sud ukazao je da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja ili novog tumačenja prava. Zbog toga reviziju nije dozvolio.
– Nisu pruženi dokazi o postojanju različitih odluka u istoj pravnoj situaciji. Zbog toga nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse – stav je najviše sudske instance.
Kako je pojašnjeno, revizija je dozvoljena u imovinskopravnim sporovima čija je vrednost preko 40 hiljada evra. U ovom slučaju njegova vrednost je 6,6 hiljada evra, odnosno 784 hiljade dinara.
TRAŽENJE PRAVDE
Podsetimo, kako bi došli do neisplaćenih zarada bivši radnici IPOK-a i ranije su pokretali sudske sporove protiv Republike Srbije. U protekle dve decenije IPOK je preživeo neuspešnu privatizaciju, dva stečaja i na kraju dobio novog, ovog puta uspešnog vlasnika. Prva pozitivna presuda dala je nadu.
– Radnici će dobiti svoje plate. Za troje njih presude su konačne. Slede i druge, samo je pitanje kada. Budući da sve predugo traje, troškovi se nagomilavaju. Država izjavljuje žalbe, što dodatno usporava ceo proces – rekao je ranije za naš list advokat Konstantin Rankov.
Naknada štete koju su pretrpeli tokom stečaja 2006. godine, nakon što im nisu isplaćivane zarade, bivšim zaposlenima Ž.M. i R. C. iz Zrenjanina i Z. K. iz Aradca potvrđena je presudom Osnovnog suda krajem 2023. godine. Taj predmet je prvi od više stotina koji čekaju razrešenje. Kako se navodi u sudskim spisima, u momentu stečaja od njih 561, 456 je prodalo deo potraživanja, dok 105 nije.
– Najveći broj je 2006. godine od tadašnjih vlasnika ucenjen da se odrekne zaostalih plata. Rekli su im da će ih vratiti na posao ukoliko potpišu ugovore. Ljudi su bili dugo bez novca. Neki nisu mogli u penziju jer im nisu uplaćivani doprinosi te su pristajali, dok je drugima trebalo za lečenje. Bilo je svakakvih sudbina, a nijedna nije bila laka. Zato su mnogi prodali deo potraživanja, a bilo je i onih koji nisu pristali na to. Takav ugovor je, važno je da istaknem, bio ništavan. To smo dokazali na sudu i svi oni danas očekuju isplatu onoga što im po zakonu pripada – objašnjava zakonski zastupnik nekadašnjih zaposlenih.
Osobama koje nisu prodale potraživanja isplaćena su dugovanja u redukovanom iznosu od 24 odsto i to godinu dana od pravosnažnosti Rešenja o usvajanju plana reorganizacije (to je bilo jula 2008. godine). Ostalima je ponuđeno namirivanje na dva načina: po ceni od 30 odsto i plaćanjem u celosti, i 40 procenata priznatog potraživanja u šest rata. Rešenjem Trgovinskog suda stečaj je otvoren 2006. godine. Oko 600 radnika je završilo na birou. Sud je utvrdio potraživanja zaposlenih, svakom ponaosob.
– U traženju pravde prošli smo sve sudske nivoe. Svi redom su u početku odbacivali tužbe. Kada smo na kraju stigli do Ustavnog suda, došlo je do prekretnice. Njegova odluka je prva koja je u korist radnika, konačna je i obavezujuća. Ustavni sud je, što ne radi često, naložio sudovima kako treba da izgledaju njihove odluke i oni su to prihvatili. Znali smo da su zakon i pravda na našoj strani – ističe advokat Rankov.
J. ŠORMAZ i M. PUDAR FOTO: ARHIVA LISTA „ZRENJANIN”
