Uoči seoske slave, Male Gospojine, misli meštana bile su uprte ka Božjem hramu u centru mesta. Ove godine u njoj neće biti rezanja slavskog kolača. Razlog je poznat, zvonik i deo krova teško su oštećeni u velikom požaru, 22. maja ove godine. Iz Crkve rođenja Presvete Bogorodice vatrogasci i meštani uspeli su, ipak, da spasu vredne ikone i druge religijske predmete. Mnogi Botošani smatraju da je došao red na obnovu bogomolje. U mesnoj zajednici kažu da radovi još uvek nisu počeli iako svi to priželjkuju.
– Problem je veliki, narod je uzrujan. Još uvek ne znamo uzrok paljenja. Kršten sam u toj crkvi. Nažalost, prvi put u istoriji mi nećemo rezati slavski kolač – kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Botoš Branislav Lazić.
JOŠ UVEK STOJI
Srpska pravoslavna crkva Rođenja Presvete Bogorodice u Botošu datira iz 1783. godine. Po svojim stilskim obeležjima pripada baroknoj epohi. Zidno slikarstvo unutrašnjosti objekta, posebno radovi Vase Pomorišca, pokretača i pripadnika grupe „Zograf”, imaju veliku umetničku vrednost. Važni su za istoriju srpskog slikarstva u prvoj polovini dvadesetog veka. Radovi Konstantina Pantelića takođe poseduju kvalitet. Crkva čuva i matične knjige a najstarija datira iz 1790. godine.
– Izgorelo još uvek stoji. Oko crkve je trava obrasla, obmotana je trakama upozorenja, a zgarište nije raščišćeno. Ima nas mnogo koji želimo da pomognemo i prikupimo donacije, da radovi što pre počnu – kaže Lazić.
Pre više godina u pomenutoj crkvi on je organizovao veliki duhovni događaj, grupno krštenje dece. Činodejstvovalo je tada deset sveštenika u porti hrama. Kršteno je 76 dečaka i devojčica. Spram svojih mogućnosti, i sam je godinama pomagao i ulagao u hram. Zato mu, kaže, teško pada njeno oštećenje.
– Kad sam video da je pao krst, ja sam završio u bolnici. Toliko toga nas veže za taj objekat. Svako ko se ovde nađe može da se uveri koliko je to lepa bogomolja, jedna od najlepših i najstarijih u Vojvodini. Pogodilo nas je i to što su posle požara održane dve službe. Jednu je kod ove crkve držao vladika a drugu kod starog manastira sveštenik. Nema potrebe da se delimo – poručuje Lazić.
Prema njegovim rečima, stotine vernika se javilo, dosta njih iz inostranstva, sa namerom da pomognu obnovu. Mesna zajednica, kaže, ne bi da otvara žiro-račun i da donosi odluke pre nego što se oglase crkveni organi.
– Zato želimo da dogovorimo sastanak i da nam dođe vladika ili da delegira nekog sveštenika, i da nam objasne koji su sledeći koraci. Neko treba da kaže i koliko da izdvojimo. Crkva nam je bitna. Učeni smo, od malih nogu, da su u selu najvažnije tri stvari: crkva, škola i zemljoradnička zadruga. Bilo i ostalo, do dan danas – navodi naš sagovornik.
zzKO JE NADLEŽAN
Briga o bogomoljama poverena je samim verskim zajednicama i različitim državnim organima, u zavisnosti od toga da li je priznata kao spomenik kulture ili se radi o tekućem održavanju i izgradnji. Glavni akteri u ovom slučaju, s obzirom da je zdanje u Botošu spomenik kulture, su: Ministarstvo kulture, Zavod za zaštitu spomenika kulture, Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, eparhija i lokalna samouprava. S obzirom na to da su stručnjaci zrenjaninskog Zavoda izašli odmah na teren i sačinili izveštaj, sada je potrez na crkvenoj opštini. Prema Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, one su odvojene od države i primarni su nosioci obnove. Radove finansiraju iz sopstvenh prihoda, dobrovoljnih priloga vernika, donacija privrednika i namenskih fondova.
– Crkva ima prihode u Botošu, što bi olakšalo obnovu hrama. Naime, SPC poseduje znatne količine oranica u našem ataru, samo nije poznato ko ih obrađuje i gde završava novac od davanja u zakup. Ima tu još nekih dilema, poput one šta je sa seoskim grobljem i grobnim mestima? Zbog svega sam pisao na razne državne adrese. Poslednje pismo uputio sam Kabinetu predsednika. Tražimo da neko dođe da proveri poslovanje. Smatram da u pravnoj državi zakon treba da važi za sve – decidiran je Lazić.
MIROSLAVA PUDAR
GRAD POMAŽE CRKVE
Nadležna komisija je predložila da se iz gradskog budžeta u 2026. godini izdvoji ukupno 4,8 miliona dinara za finansiranje 23 programa i projekta crkava i verskih zajednica. Najveći pojedinačni iznos, 450.000 dinara, namenjen je Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini Zrenjanin za projekat „Pokretanje crkvenih zvona”. Iznosi od po 300.000 dinara predloženi su za izgradnju Hrama Svetog Save u Zrenjaninu i još nekoliko radova: presecanje kapilarne vlage na bogomolji Vavedenje Presvete Bogorodice, izgradnja Srpskog pravoslavnog hrama Svetog Vasilija Ostroškog u Jankovom Mostu, obnova tzv. Ruske crkve, izgradnja hrama Svetog Nektarija, kao i uređenje enterijera, ikonopis i stasidije u bogomolji na Bagljašu.
