Piše: Dalibor Bubnjević, direktor i glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“
Prethodnih nedelja svedočimo medijskim izveštajima o kadrovskim kombinatorikama u sektoru male privrede. Najpre je javnost obaveštena da je za predsednika Unije poslodavaca (re)izabran Emil Šarvari. On je poručio da očekuje još veće učešće svojih koleginica i kolega u radu asocijacije. Nada se jačanju uloge Unije u poslovnoj zajednici. Opšte udruženje preduzetnika se takođe opredelilo za stanje smanjene aktivnosti (hibernacije). Odlučilo je da ništa ne menja, pa samim tim je logičan još jedan mandat Miroslava Đurića. Ne treba biti ekonomista, niti pak istraživač javnog mnjenja, da bi se sagledala realnost. Dovoljno je šetati ulicama grada i analizirati broj zatvorenih poslovnih prostora. Nažalost, svedočimo pomoru preduzetničke inicijative. Tome su doprineli brojni (ne)kontrolisani faktori. Prema statističarima, Srednjobanatski region je za 11 godina izgubio više od 27 hiljada stanovnika. Na to je malo ko mogao uticati. Međutim, poslednjih godina neko (ne)svesno manipuliše iznosom minimalne zarade.
Sledstveno navedenom, brojni krahiraju, ni krivi ni dužni. Uprkos praznim lokalima i suicidalnim makroekonomskim odlukama, čelnici preduzetničkih asocijacija ćute?! Opravdano se postavljaju dva pitanja. Prvo, za koga oni zapravo rade? Drugo, ukoliko su bespomoćni, zašto ne ugase udruženja koja pokušavaju da zastupaju?
