Odeljenje za vanredne situacije u našem gradu evidentiralo je 248 požara na otvorenom za prvih šest meseci. Njihov je uzrok najčešće nehat. Na primer, nepažnja prilikom spaljivanja trave i ostataka strnih useva. Ipak, najveći izazovi nastupili su tokom jula i avgusta. U borbi sa plamenom stihijom vatrogasci su delovali u Zrenjaninu, ali i okolini. Najveće iskušenje do sada bilo je angažovanje u gašenju šumskog požara u Deliblatskoj peščari. Od devedeset vatrogasaca, njih šezdeset odlazi da pomogne. Vatrogasno-spasilački bataljon (VSB) u Zrenjaninu deo je Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Po potrebi je angažovana u inostranstvu. Ovog leta četvoro pripadnika bilo je u Francuskoj, u okolini Marseja i Vara. Vatrogasci-spasioci reaguju u svim vanrednim situacijama, kao što su: požari na otvorenom i u objektima, poplave, saobraćajne nesreće, zemljotresi i hemijski akcidenti. Pomažu kada god postoji opasnost za život, zdravlje ljudi ili imovinu. Sedište zrenjaninske službe nalazi se na adresi Beogradska 13a. U hitnim slučajevima dovoljno je pozvati broj telefona 193.
Koliko lica aktivno interveniše u našem kraju? Kakav je odnos sa dobrovoljcima?
– Na području koje pokrivamo angažovan je 91 vatrogasac spasilac. Oni su raspoređeni kroz smenski rad. Saradnja sa dobrovljnim vatrogasnim društvima (DVD) je odlična, u svim mestima gde postoji oformljena takva jedinica.Ova godina, odnosno leto donelo je puno izazova za našu profesiju. Vreme je izuzetno toplo, sa dužim periodom bez padavina, tako da su uslovi za nastanak i razvoj požara izuzetno povoljni. Od početka godine na području Srednjobanatskog okruga do danas zabeležen je 579 događaja, od čega je bilo 377 požara na otvorenom.
Koliko ste angažovani u Deliblatskoj peščari?
– Vatrogasci spasioci iz našeg grada bili su na terenu od 5. avgusta, kao pomoć kolegama u gašenju šumskog požara. U proteklih 20 dana, bilo je angažovano njih 60, dok su tri vatrogasna vozila brigade Zrenjanin konstantno prisutna na licu mesta. Kolege daju sve od sebe da potisnu vatrenu stihiju, intervenišući neumorno dan i noć. Pripadaju im velike pohvale, jer se bore sa požarom u teškim uslovima, uz visoke temperature i izuzetno nepristupačan teren.
Šta je u Vašem poslu najveći rizik? Koliko je svako od Vas izložen opasnosti?
– Svaka intervencija uvek nosi neizvesnost. Glavni razlog je taj jer su uslovi gašenja požara različiti. Svaki put su druge okolnosti. Vatrogasci svakodnevno ulaze u situacije u kojima rizikuju sopstveni život, kako bi spasili tuđi. Ipak, zahvaljujući obuci, zaštitnoj opremi, timskom radu i poštovanju procedura, taj rizik se svodi na najmanju moguću meru.
Kakva je saradnja sa lokalnom samoupravom?
– Uvek je na visokom nivou, u cilju zajedničkog otklanjanja uzroka i posledica elementarnih nepogoda.
Koji su glavni faktori izbijanja požara u Zrenjaninu i okolni, posebno na gradskoj deponiji?
– Najčešće su to eksplozije i nehat (nepažnja) prilikom korišćenja otvorenog plamena. Do toga uglavnom dolazi kada se spaljuje trava, biljni ostaci i smeće. Dešava se i zbog visokih temperatura, vetra i suše, što predstavlja veliki problem. Tada se požari brzo šire. Zapaljenja na deponiji se javljaju usled širenja požara sa okolnog niskog rastinja, kao i usled samoupale materija odloženih na smetlištu.
Koje su osnovne preporuke građanima i poljoprivrednicima?
– Savetujem da se uzdrže od upotrebe plamena na otvorenom. Ukoliko moraju da rukuju njime, onda neka to čine sa posebnom pažnjom i opreznošću, uz pridržavanje svih propisanih mera zaštite. Takođe, apelujemo na građane da ne pale travu, nisko rastinje, biljne ostatake i smeće i strne useve. Ne treba ni da lože vatru u šumi i njenoj blizini, što je inače zabranjeno Zakonom o zaštiti od požara. Za nepoštovanje ovih odredaba zaprećene su novčane kazne. Za fizička lica kreću se od deset do 50 hiljada dinara, dok za pravna idu od 300.000 do milion dinara. Ukoliko dođe do požara, na otvorenom prostoru ili objektu, potrebno je što pre obavestiti vatrogasno-spasilačku jedinicu i dati što tačniju lokaciju, kako bi ekipe u najkraćem roku mogle da stignu na lice mesta.
