Piše: Ljiljana Bailović
Žitni trg, uskršnji dani: kineska robna kuća, duž cele fasade, ukrašena cvećem, a ulazna vrata uokvirena crvenim i belim balonima. Znam da nije nova (i ranije je bila tu), ali možda je promenila vlasnika? Ili je to zbog praznika? Vidim, kupcima dele i poklončiće…
Kinezi su odavno naši sugrađani, razvijaju svoje trgovačke poslove, prvo na tezgama, pa u radnjama, a ima možda i više od decenije da otvaraju prave robne kuće. U stvari, otkako je propala Robna kuća Beograd (koju su Zrenjaninci uporno zvali „Na-ma”), u gradu i nemamo drugih robnih kuća, osim kineskih, a ova na Žitnom trgu mislim da je jedna od prvih. Da, mora da je sad promenila ime, jer joj je pre bilo neko italijansko, a ovo je, čini se, baš kinesko. Mada će za veliki broj Zrenjaninaca to ostati „Dečji snovi”, ma šta se tu nalazilo! Taj lokalni toponim pojavio se osamdesetih godina prošlog veka, kad je sa takvim nazivom: „Dečji snovi”, na samom uglu otvorena velika prodavnica u kojoj je bilo svega za decu (i odrasle), od igračaka do cipela i pižama. Naša deca su mnogo volela da ih povedemo u kupovinu u „Dečje snove”, kupili-ne kupili bilo šta. – To je bila najlepša radnja u gradu, sa elegentnim, zavojitim stepeništem iz prizemlja do sprata – tvrdi moja ćerka, prelistavajući po svom sećanju.
Prilike su se, od tada, sa tranzicijom, veoma promenile, u „Dečjim snovima” su sad, eto, Kinezi, ali će toponim izgleda opstati. Kao što smo i Robnu kuću Beograd, do samog njenog kraja, zvali „Na-ma” (od „narodni magazin” koji je tu bio neposredno posle Drugog svetskog rata), kao što imamo i zgradu „Lesnine” (po reklami koja je odavno izbrisana), kao što na Gradnulici do danas postoje mesta „Kod Čerčele” i „Kod Čiče” (mada više niko od živih ne zna ko je bio dotični Čiča)… Kad se jednom uvreže, lokalni toponimi pretrajavaju mitološkom logikom, uprkos svim promenama zvaničnih imena prenose se usmenom tradicijom, žilavi su, ne daju se. Tu se pismenost teško nosi sa usmenošću…
