U trošnim objektima na dve lokacije u gradu pre nekoliko meseci izbila su dva požara u kojima je nekoliko sugrađana izgubilo živote, a oni koji su preživeli, ostali su bez doma. Ovakve tragične priče obično pročitamo i ubrzo zaboravimo na njih. To se često i dešava sa ljudima na margini društva.
Međutim, u pitanju nije samo nesrećni sticaj okolnosti već sistemski problem – neadekvatna stambena politika države. To je zaključeno na tribini „Ovo može svakom da se desi”, koju je nedavno organizovao Zrenjaninski socijalni forum (ZSF).
Foto: ZSF
ISKLJUČIVO PRIVATNI PROBLEM
– Navedeni požari na prvi pogled izgledaju kao drastičan izuzetak, ali zapravo ilustruju da svakome može da se desi da ostane bez doma zbog dužničkog ropstva, prevare, iznude, ili na drugi način u okviru sveopšte vladavine zakona jačeg – navode aktivisti ZSF-a. Objašnjavaju da se u sistemu kapitalističke periferije borba za krov nad glavom smatra isključivo privatnim problemom građana.
Tako su se i Mićan Bajić i njegova majka našli prepušteni sami sebi kada su pre par meseci zbog požara ostali bez doma. U pitanju je bio jedan od stanova u Skrobarskoj ulici. Nekada smeštaj za radnike, propašću industrije, ovi objekti ostali su napušteni, nakon čega su se u njih uselile porodice.
– U Skrobarskoj žive uglavnom ljudi romske nacionalnosti. Oni nemaju nikakvo pravo, niko ne želi da ih zaposli, pa se ljudi snalaze kako znaju, isto kao i ja. Živeli smo u nehumanim i nesigurnim uslovima. Da smo imali drugačije mogućnosti, verovatno se ove nesreće nikad ne bi ni dogodile – rekao je na tribini Mićan Bajić, sekretar ZSF-a. On smatra da bi država trebalo više da pomogne socijalno ugroženima oko stanovanja.
FIKTIVNO VLASNIŠTVO
Aktivisti Združene akcije (ZA) „Krov nad glavom”, koji su takođe učestvovali na tribini, objasnili su da je danas mnogo siromašnih koji imaju posed, ali ne mogu da ga održavaju i plaćaju račune. Zbog toga su neretko prinuđeni da nekretninu prodaju kako bi preživeli. Stanovi su najvrednije što im je ostalo i upravo je to ono što kapital napada jer ne postoji adekvatna zakonska zaštita, istakao je član ZA „Krov nad glavom” Ivan Zlatić.
Aktivisti ove organizacije bore se protiv prisilnih iseljenja ljudi iz njihovog jedinog doma. Do sada su sprečili više stotina deložacija. Zalažu se za promenu Zakona o obezbeđenju i izvršenju, ukidanje privatnih izvršitelja i za zakonsku zaštitu jedinog doma. Članica ovog kolektiva Milena Repajić je navela da zakoni doneti u proteklih 20 godina ne štite imovinu dužnika već funkcionišu prvenstveno u korist banaka i interesnih grupa oko njih.
– Parnice traju prosečno više od decenije. Dok dokažete da vas je neko prevario, i nađete izvršitelja da vas vrati u stan, on je već preprodat deset puta i u njemu borave drugi ljudi. Pritom se borite sami, sa ulice, u često komplikovanim parnicama – rekla je aktivistkinja.
Članovi ZA „Krov nad glavom” poručuju da će toga ubuduće biti sve više, te da su neophodne građanska solidarnost i organizovana akcija.
Moderatorka tribine Tara Rukeci zaključila je da je nestabilna stambena situacija povezana sa drugim boljkama društva poput privatizacije javnih preduzeća i uništavanje radničke klase.
A. Ilijev
BORBA NA POLJU POLITIKE, A NE FILANTROPIJE
Na skupu su se mogle dati donacije za Mićanovu majku kako bi se rekonstruisalo mesto na kojem je živela dok se ne pronađe trajno stambeno rešenje. – Skupljeno je dovoljno da se adaptira krov. Borba za humano uređenje, gde neće biti nejednakosti, siromaštva i eksploatacije, mora se voditi na polju politike, ne za milostinju i jačanje filantropije – ističe Tara Rukeci.
