Piše: Dalibor Bubnjević, direktor i glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“
Bliski prijatelj je pobornik postojeće vlasti! Stičem utisak da je njihov sigurni glas. Nikada se nije bavio politikom, niti je od nje imao bilo koji interes. Sebe smatra patriotom, a ja bih rekao lojalistom. U uverenje sagovornika nikada nisam sumnjao. Neretko se dičio izgrađenim auto-putevima, novim fabrikama, infrastrukturom itd. Nisam pokušavao da mu oponiram, jer bi diskusija bila izlišna. Naši razgovori su bili prozaični sve dok se nije susreo sa realnošću. Nažalost, desio se nesrećan slučaj! Tada je moj prijatelj nestao ispod pločnika. Sva sreća, pa ga je sin izvukao.
Potom odlazi u bolnicu. Na ispitivanjima provodi više od pet sati. Kao uspešan menadžer prepoznaje znake (dez)organizacije. Primećuje neadekvatno odevanje zaposlenih i odsustvo profesionalnosti. Opravdano postavlja pitanje ozlojeđeni građanin, šta je to unapredio direktor bolnice pa zavređuje platu od 450.000 dinara? Zašto taj kvalitet usluge ne prepoznaje čak nijedan lojalista?!
