Kada iznenadna kardiološka smrt odnese najmilije otvaraju se mnoga pitanja. Rešenje enigme pogoršava saznanje o lošoj genetici, odnosno postojanje predispozicije ovih oboljenja. U sličnoj situaciji našao se dr Miroslav Radović.
Kako bi preokrenuo zlu sudbinu, odlučio je da se sa njom uhvati u koštac. Odabrao je da pomogne sebi, ali i drugima. Nakon osnovne škole, srednju medicinsku završava sa odličnim uspehom. Fakultet u Novom Sadu pamti ga kao jednog od najboljih studenata (prosek 9,50).
Nastavio je da se usavršava i stekao zvanje specijaliste interne medicine. Subspecijalizirao je kardiologiju. Nije mu strana ni ultrazvučna dijagnostika abdomena, urotrakta i mekih tkiva. Takođe, bio je polaznik prve Jugoslovenske škole ehokardiologije.
Dr Radović član je najprestižnijih domaćih i evropskih udruženja, predavač i stručni konsultant. Iza njega su brojni naučni radovi iz domena kardiovaskularnih bolesti. U zrenjaninskoj Opštoj bolnici „Đorđe Joanović” svojevremeno je bio šef koronarne jedinice Internog odeljenja. Pre 18 godina otisnuo se u privatnu praksu, a od 2013. vlasnik je i direktor poliklinike „Radović” u Takovskoj ulici. Kako su Vaši pacijenti, Zrenjaninci koji imaju srčane tegobe, prebrodili izuzetno tople dane koji su iza nas?
– Osnovna preporuka odnosila se na izlazak napolje. Temperaturna razlika u prostorijama i izvan njih ne bi trebala da bude veća od 15 stepeni. Redovno uzimanje tečnosti (između dva i tri litra) i okrepljenje (limunada) su neizostavni. Obroci su manji, sa više voća i povrća proverenog kvaliteta. Obavezna je UV zaštita (ljubičasto zračenje, ultraviolet). Doze antihipertenziva mogle su se prepoloviti, ali ne i ukinuti. Savetovao sam češću kontrolu krvnog pritiska (jutru i uveče) uz dodatnu terapiju (kaptopril, nifelat) uz dodatak sedativa. Naravno, svaki lek se koristiti po uputstvu stručnog lica. Kardiovaskularne bolesti sve su izraženije poslednjih decenija u ovom delu Banata. Šta ih izaziva i na koji način se one mogu smanjiti?
– To je jedan od najvećih zdravstvenih problema koji pogađa naše područje. Lični motivi su me nagnali da krenem u borbu sa njima kada sam izubio oca i brata. Istraživanju ove grane posvetio sam život.
Zvanična istraživanja govore da su kardiovaskularna oboljenja prisutna kod trećine populacije. U 70 procenata mogu se uspešno lečiti i rezultati su vidljivi. Faktori rizika počinju od ishrane, jer sve više unosimo ugljene hidrate (šećer, belo brašno). Okidači su pušenje, stres, svakodnevica.
Uz savete može se dosta toga postići. Sa kolegom dr Živoradom Jonjevim, sa Instituta u Sremskoj Kamenici, u desetak banatskih sela i Zrenjaninu održali smo seriju stručne edukacije. Ponosan sam na ostvarene uspehe. Na koji način pristupate pacijentima?
– U potpunosti sam posvećen poslu koji sam odabrao. Obavljam ga sa puno ljubavi i zadovoljstva. Tako je od prvoga dana, odnosno kada sam pre 35 godina počeo da radim u zrenjaninskoj bolnici. Taj entuzijazam me još uvek drži. Pored navedenog važan je i tim ljudi sa kojima sarađujete i gradite atmosferu u kojoj će se svaki pacijent osećati sigurno.
Za proteklih 18 godina, otkako sam privatnik, vodim evidenciju o svakom klijentu. Brojka bi bila i veća kada bih iznosio podatke kroz dosadašnji radni vek. Nikada nikoga nisam izdvajao. Naprotiv, trudio sam se da sa bolesnikom, njegovom porodicom, pa i okruženjem dođem do dodatnih informacija i odredim pravu terapiju. Ceo proces jeste izazovan, ali ako mu se posvetite i pacijentu vratite osmeh na lice, uspeh je zagarantovan. Na usluzi ste obolelima kojima je potrebna pomoć različitih grana medicine?
– Sve je jasno i transparentno. Krenuli smo sa četiri specijalističke službe, a danas ih imamo osam. To su: neurologija, interna medicina, ginekologija, otorinolaringologija (ORL), ortopedija, hirurgija, radiologija sa RTG kabinetom i anti-ejdžing (anti-aging) terapija. U timu poliklinike je 40 vrhunskih stručnjaka i saradnika koji u svakom trenutku pružaju adekvatnu prevenciju i zaštitu.
Podatak da smo pre dve godine imali 11.500, a lane 14.000 pacijenata sve govori. Posebno smo ponosni na uvedene novine. Odnose se na rendgen aparate koje smo nabavili i stalan rad jednodnevne hirurgije. Operišemo kile (hernija), vene donjih ekstremiteta i izvodimo plastične zahvate. Pored uspešne karijere i velikih ulaganja u kvalitetnu opremu, da li su svi Vaši snovi ostvareni?
– Svaki dan za mene je novi početak, ambicija i želja da se poboljša rezultat na svakom planu. Ipak, ostaje žal od pre dvadesetak godina jer nije bilo više volje i razumevanja za neke projekte. Napustio sam zrenjaninsku bolnicu i nosim samo lepe uspomene. Krivo mi je što nisam uspeo da se sa tadašnjim rukovodstvom i političkim stavovima izborim za naše pacijente. Želeo sam da u trenucima akutnog infarkta dobiju savremeno lečenje u vidu kateterizacije. Bili smo, u svakom pogledu, spremni za to. Istina, ovu uslugu smo dobili nedavno, ali ostaje žal za izgubljenim stručnjacima, ali i sugrađanima kojima bi produžili život. Nikola Božović
