„Drži vodu dok majstori odu”
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Siromaštvo je veoma složen fenomen i ima multidimenzionalni karakter. Stoga ga Evrostat (statističko odeljenje EU) meri i prati pomoću kompleksnog pokazatelja koji nosi naziv „Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti” (At-Risk-of-Poverty or Social Exclusion – AROPE). U pitanju je indikator sačinjen od tri elementa – rizika od novčane oskudice, materijalne i socijalne uskraćenosti i niskog intenziteta rada. Prema najnovijim podacima za 2025, pomenuti parametar u Srbiji iznosi 23,2%. To znači da se skoro svaka četvrta osoba nalazi u najmanje jednom od tri navedena oblika ugroženosti. Ovaj rezultat, iako nešto bolji u poređenju sa 2024. (24,3%), je još uvek znatno niži od proseka EU (20,9%). Pod rizikom od siromaštva se nalaze pojedinci čiji je ekvivalentni raspoloživi dohodak niži od propisanog praga koji iznosi 60% medijalnog primanja na nivou države. Izračunava se uz uvažavanje činjenice da domaćinstva različite veličine nemaju iste troškove po osobi. Naime, ona višebrojnija imaju manji trošak po osobi, zbog toga što zajednički finansiraju određene kategorije izdataka, za razliku od samačkih gde svako samostalno snosi sve troškove. U metodološkom smislu, obračun se vrši tako što se svakom pojedincu dodeljuje određena „težina” (ponder). Odrasla osoba ima ponder 1, svakoj narednoj starijoj od 14 godina se dodeljuje vrednost od 0,5, a mlađoj od toga ponder 0,3. Primera radi, četvoročlana porodica (roditelji + dvoje dece mlađe od 14 godina) im „težinu” od 2,1 (1 + 0,5 + 0,3 + 0,3). Na ovaj način izračunata prošlogodišnja linija siromaštva u Srbiji je iznosila 45.674 dinara za jednočlano domaćinstvo, zatim 82.213 za ono sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina, dok je za četvoročlanu familiju (dvoje odraslih i dvoje dece) to bilo 95.915 dinara mesečno. Procenat onih koji žive u domaćinstvima sa mesečnim prihodima ispod navedenih iznosa je lane bio 19,6%, što znači da je svaki peti građanin Srbije bio u riziku od novčane nemaštine. Stopa materijalne i socijalne uskraćenosti izražava postotak onih koji žive u domaćinstvima koja nisu u finansijskoj mogućnosti da sebi priušte najmanje 5 od 13 definisanih stavki neophodnih za normalan svakodnevni život. U 2025. ovaj indikator je imao vrednost od 14,6%. Zabrinjavajuće zvuče podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) prema kojima svaka treća osoba živi u domaćinstvu koje ne može da priušti nedelju dana odmora van kuće (stopa 36,3%), odnosno da iz budžeta podmiri neočekivani trošak (stopa 36,1%), dok svaki sedmi žitelj (stopa 14,2%) ne može da omogući meso ili ribu više od tri puta sedmično. Upada u oči i informacija da gotovo svako deseto lice ne može da obezbedi adekvatno zagrevanje stana. RZS objavljuje i stopu subjektivnog siromaštva, koja odslikava percepciju ljudi o tome kako „sastavljaju kraj s krajem”. Rezulati kazuju da tek 14,4% građana smatra da to čine bez naročitih poteškoća, odnosno prilično lako (njih 11,3%), lako (2,6%) i veoma lako (0,5%). Preostalih čak 85,6% stanovnika ima utisak da im to slabije polazi za rukom, tačnije veoma teško (njih 10,3%), teško (20,9%) i sa izvesnim poteškoćama (54,4%). Izneti podaci i nalazi iznova otvaraju čitav niz pitanja u vezi sa kvalitetom našeg privrednog rasta – koji su njegovi izvori, da li samo manja grupa ljudi prisvaja većinu koristi, generiše li se vrednost u propulzivnim delatnostima, te da li je aktuelni model održiv ili je u pitanju privid („drži vodu dok majstori odu”).
