DUGOGODIŠNJE EKONOMSKE I POLITIČKE PRILIKE DOVELE U PITANJE IDILU BELOG BLATA

Banatski raj u kojem je sve manje života

Kada Beloblaćani prave svadbu, obično je organizuju u Beču jer tamo ima više njihovih vršnjaka nego u rodnom selu. Mladi odlaze mahom u Slovačku i Austriju jer u Belom Blatu više nema od čega da se živi, beleže aktivisti Zrenjaninskog socijalnog foruma (ZSF), koji su nedavno posetili ovo selo.

POSLEDNJA STANICA
Čuvena Kobasicijada svake godine u Belo Blato privuče nekoliko hiljada posetilaca iz Srbije. Kako za ZSF kaže jedan od meštana, klanje svinja inače je teško organizovati jer nema ko da pomogne u poslu.
– Do početka devedesetih Beloblaćani su radili u zrenjaninskim preduzećima, bavili se poljoprivredom, ribarstvom i trščarstvom. Trščarstvo je nekada bio unosan posao, mada veoma naporan. Trska je izvožena u evropske države. Otkako je lokalno poljoprivredno preduzeće privatizovano, sve je manje zaposlenih u toj delatnosti. Nekada su vredni Beloblaćani uspevali da naprave lepe kuće tako što su sekli ševar koji su prodavali kazneno-popravnim zavodima gde su zatvorenici od njega pravili korpe, nameštaj i slično. Nedavno je nekad najveći ribnjak, čiji vlasnik je bilo „Ribarsko gazdinstvo Ečka”, prodat kompaniji porodice Matijević koja je otpustila sve zaposlene. Svojevremeno je tamo radilo i do 300 radnika iz okolnih sela – navodi ZSF.
Dalje beleže da je zbog ritskog terena poljoprivredno zemljište u Belom Blatu lošeg kvaliteta, a da je cena jutra oko hiljadu evra ili još manje.
– U selu ima nekoliko krupnijih ratara koji poseduju modernu mehanizaciju, pa im ne treba puno radne snage. U Srbiji seljaci više ne mogu da prežive na malom posedu.
ZSF zaključuje da je sa propadanjem zrenjaninske industrije Belo Blato postajalo sve slabije saobraćajno povezano sa gradom.
– Iz Belog Blata za Zrenjanin sada ima samo četiri polaska autobusa dnevno, dva radnim danima i dva samo tokom školske godine. Povrataka iz Zrenjanina ima pet – tri tokom školske godine i dva radnim danima. Meštani kažu da češće saobraća autobus koji vozi na posao radnike „Drekslmajera”. Vikendom nema javnog prevoza. Postoje i „linijski taksisti” koji se tom delatnošću bave uglavnom nelegalno. Belo Blato je poslednja stanica, dalje nema puta – navodi ZSF.

NE ZNA SE KADA ĆE KANALIZACIJA
U Belom Blatu su samo dve ulice asfaltirane, a u ostalima je turska kaldrma, beleže aktivisti. Ističu da u selu postoji vodovod, ali ne i kanalizacija.
– Veliki problem predstavljaju septičke jame koje često moraju da se prazne. Meštani koji nemaju novca da plate cisterne njihov sadržaj ispumpavaju u seoske kanale. Projekat za kanalizaciju postoji, ali niko ne zna kada će i da li će ona biti izgrađena – navodi ZSF.
Saznali su da lekar u Belo Blato dolazi dva-tri puta nedeljno, ali da srećom u selu postoji apoteka. Gradska čistoća jednom nedeljno iznosi smeće, ali i pored toga, u blizini groblja postoji divlja deponija. ZSF dalje beleži da su izgrađene plinske instalacije po ulicama i cevovod do sela, ali da priključivanje domaćinstava još nije izvršeno.
– Osnovna škola „Bratstvo jedinstvo” izgrađena je krajem 19. veka, ali nema fiskulturnu salu. U selu postoje dve kafane i pet prodavnica. Iako su ekonomska i demografska slika sela tmurne, meštani se trude da obogate svoj društveni život. Imaju fudbalski klub, klub žena i lovačko društvo. Aktivna je i Matica slovačka. Trenutno je u izgradnji Slovački dom. Međunarodni istraživački centar otvoren je 2007. i danas uglavnom zvrji prazan. Ideja je bila da u njemu borave istraživači prirode zbog obližnje Carske bare – ističu aktivisti.

ZAŠTO BANATSKA SELA PROPADAJU
Prema podacima do kojih su došli članovi Zrenjaninskog socijalnog foruma, više od 90 odsto ekonomskih aktivnosti u našoj zemlji odvija se na oko devet posto urbanog područja. Stanovništvo se pomera u najveće gradove koji su sve neprijatniji za život, a sela ostaju prazna, objašnjavaju aktivisti.
– U neoliberalnom kapitalizmu tržištu je prepuštano da odlučuje o lociranju privrednih aktivnosti. Preduzeća se koncentrišu u velikim gradovima, a ogromni delovi teritorije ostaju zapušteni. Srbiji nedostaju osmišljene politike prostornog planiranja i regionalnog razvoja. Država bi morala da usvoji programe za opstanak sela. Nekada su ona u Banatu bila ekonomski održiva.
Umesto što ogromne sume novca poklanja stranim kompanijama, Vlada bi morala više da vodi računa o dobrobiti našeg stanovništva. Dok siromašni stanovnici Belog Blata septičke jame prazne u ulične kanale, Srbija pomaže privatnoj kineskoj firmi sa 85 miliona evra kako bi njeni troškovi bili što manji, a profiti što veći – zaključuje Zrenjaninski socijalni forum.

L. Z.
Foto: Zoran Međo