DUH STAROG ZRENjANINA: U berbersko-frizerskom salonu u naselju „4. juli“ kao da je vreme stalo
Pravi majstori, na pravom mestu
Stihovi čuvene pesme Aksentija Maksimovića iz 19. veka „Berberi su prvi ljudi, to je stara stvar, to ne može svako biti, za to treba dar”, aktuelni su i danas. Možda ova berberska himna zvuči šaljivo, ali zanat je ozbiljan, posebno kada se radi na pravi način, sa umećem i ljubavlju. Ima podataka da su u 18. veku, u tadašnjem Velikom Bečkereku, među najbrojnijim zanatlijama bili baš berberi.
Berbernica, onih klasičnih, u gradu je sve manje. U Zrenjaninu, ima nekoliko salona, od kojih neki pripadaju nekada moćnoj Frizerskoj zadruzi „Budućnost”, čiji je direktor Zlata Radaković. Jedan od njih, nalazi se u Naselju „4.juli” i tu je punih 45 godina. Zapravo, oba salona – i frizerski i berberski 13. aprila će proslaviti jubilej. U ovom salonu radio je i legendarni zrenjaniski berberin Jon Jovica.
I da li su, zaista, berberi prvi ljudi?
– Da, kako da nismo kada radimo ljudima „oko glave” – kaže uz osmeh Maja Glumac koja je u ovom salonu 18 godina.
Osim Maje, u salonu radi i Tudorel Jovica. On je ovde 26 godina i kaže da mušterije rado dolaze, a tokom godina i decenija, na stolicu u ovom salonu selo je bar šest ili sedam predsednika opštine, načelnika i gradonačelnika. Dolaze ovde i poznate gradske face, političari, biznismeni, penzioneri, studenti, ministri, komšije… Brijanje klasika. Frizure – klasične, a po želji i one koje su u trendu. Štucovanje brade. Oblikovanje brkova…
U berbernici je sve kao što je nekada bilo. Tako je i u frizerskom salonu gde od pre četiri godine radi Katica Mijatov – Kaća, frizerka „Budućnosti” sa dugogodišnjim iskustvom.
– Ovde radim sama, došla sam sa Bagljaša, a i moje mušterije. Nije im teško da dođu čak ovamo jer žele da imaju lepu frizuru – kaže Katica.
Frizerskih salona ima u gradu skoro na svakom koraku, ali ne i berbernica.
– Završila sam hemijsku školu, a ovaj posao volim. I moj otac, Joca Penjivarag, bio je berberin. Mušterije nam se često i poveravaju, delimo sa njima i radost i tugu. Dolaze i oni koji žive u inostranstvu, žele da osete duh starog Zrenjanina – priča Maja Glumac.
Tudorel Jovica je takođe iz berberske familije iz Jankovog Mosta. Bavili su se ovim poslom i njegov deda i otac. Zanat je učio od dede Đorđa.
– Deda mi je govorio da bez alata nema zanata, ali je isticao da ti ni alat ništa ne vredi ako nemaš sigurnu ruku, ne voliš posao, a posebno ako ne voliš ljude – nemoj da budeš berberin – ispričao nam je Tudorel.
Ima ovde onih starih, nepisanih pravila berberskog zanata – obavezni beli mantili, bele papuče. Tako rade i Maja i Joca. Slažu se u tome da imaju divne mušterije koje uvažavaju. Ovde još ima onih manira da se mušteriji pridrži kaput i kada dolazi, i kada odlazi. Zato su svi kao jedna velika porodica.
Milena Bečejac