Zelene površine Zrenjanina svojevrsna su pluća grada. Utiču na kvalitet vazduha, zdravlje stanovništva i ublažavanje ekstremnih klimatskih promena. Gradski parkovi, pri tome, imaju i istorijski značaj za našu zajednicu. Svedočanstva su arhitektonskog, pejzažnog i kulturnog razvoja društva. Reč je o živim spomenicima istorijskih događaja i promena. Prema zvaničnim podacima, naš grad ima 80 hektara zelenila. U poređenju sa brojem stanovnika, to je 11,5 kvadratnih metara pod biljkama na svakog od nas. Izložene ekstremnim temperaturama, ovog leta flora i fauna borila se za „vazduh” i opstanak. Zbog sve učestalijih toplotnih talasa svedočimo fenomenu koji stučnjaci nazivaju „jesenje boje usred leta”. Do ove pojave dolazi jer biljke prinudno završavaju vegetacioni ciklus, a da bi sačuvale vlagu, odbacuju lišće. Nadležni iz komunalnih službi nastoje da uspore navedeni proces.
Visoke temperature ozbiljno ugrožavaju javen zelene površine. Koje mere zaštite su vam na raspolaganju?
– Tokom tropskih dana JKP „Čistoća i zelenilo” intenzivira sve aktivnosti na održavanju i zaštiti biljaka. Osnovna i najvažnija mera jeste prilagođeni režim zalivanja. Sprovodi se u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima kako bi se smanjilo isparavanje vode i sprečile ožegotine na listovima. Posebnu pažnju posvećujemo mladim sadnicama koje još nemaju razvijen dubok korenov sistem.
Koliko zelenih površina ima u našem gradu, a koliko parkova i koliko često se zalivaju?
– Grad Zrenjanin raspolaže značajnim zelenim fondom. Naše preduzeće održava preko sto hektara javnih zelenih površina. To obuhvata gradske parkove, poput Karađorđevog i Parka poljubaca, kao i Plankove bašte. Tu su i drvoredi, skverovi, zatim sadnice u gradskim naseljima, na dečijim igralištima i u rekreacionim zonama. Naša firma održava 1.750.000 kvadratnih metara zelenih površina. Parkovi zauzimaju 300.000 kvadrata. U letnjem periodu, dinamika zalivanja se znatno povećava. Stabla se zalivaju u skladu sa planom i hidrometeorološkim uslovima, sa fokusom na kritične tačke.
Koje sve biljne vrste krase javne površine?
– U Zrenjaninu je prisutan širok spektar. Među drvećem najzastupljeniji su: lipa, javor, kesten, platan, jasen i breza, dok su u parkovima prisutne i različite vrste četinara. Što se tiče cvetnih površina, sezonski se leje popunjavaju različitim vrstama sadnog materijala. On pruža estetsku vrednost gradu tokom toplijih meseci.
Koje biljke trpe najveću štetu zbog visokih temperatura?
– Stabla poput breze i tuje pokazuju veću osetljivost na dugotrajne toplotne talase. Trenutno nemamo sistem za pametno zalivanje, već to radimo isključivo uz pomoć cisterni.
U kakvom stanju su drvoredi pored puteva i da li se ulaže u njih?
– Zelenilo duž gradskih saobraćajnica i na izlazu iz grada izloženo je dodatnom stresu zbog izduvnih gasova, toplote koju emituje asfalt i smanjene površine za upijanje vode. Ipak, redovnim pregledima, sanitarnom sečom suvih i bolesnih grana, kao i sukcesivnom zamenom starih i oštećenih stabala novim sadnicama, trudimo se da očuvamo njihov fond. Kontinuirano ulažemo u obnovu drvoreda kroz godišnje akcije pošumljavanja i sadnje. Biramo otpornije vrste koje bolje podnose urbane uslove i klimatske promene.
Kako građani mogu da pomognu u zaštiti zelenila?
– Njihova pomoć je od velikog značaja tokom visokih temperatura. Apelujemo da ne parkiraju vozila na zelenim površinama, jer se time sabija zemljište i oštećuje korenje. U baštama, savetujemo zalivanje rano ujutru ili kasno uveče, kao i korišćenje malča za očuvanje vlage i sprečavanje sušenja zemlje oko sadnice. Takođe, apelujemo da ne lome mlade sadnice i grane na stablima. Često prilikom obilaska terena zateknemo uništene sadnice. U interesu svih nas je da imamo što više zelenih površina.
Koja stabla preporučujete za sadnju? Šta imate u rasadniku?
– Za specifične uslove u Zrenjaninu preporučuju se otporne vrste drveća koje dobro podnose sušu, zagađenja i visoke temperature. Od lišćara to bi bili: kuglasti bagrem, koprivić, cer, odnosno hrast, sitnolisna lipa, domaći javor, crvenolisna šljiva, piramidalni grab. Od četinara otporni su za naše uslove: crni i beli bor, kedar, arizonski čempres. Kada je reč o šiblju: lovor višnju, berberis, lavandu, bor krivulj, dunjaricu. Na Rasadniku imamo: javor, jasen, platan, crvenolisnu šljivu, crnibor, smrču, bodljikavu smrču, kao i kalemljene lišćare i različite vrste šiblja. Bez obzira na činjenicu da su neka stabla otpornija od drugih, puno faktora utiče na njihovo preživljavanje. Posebnih noviteta nema. Za šiblje to je fotinija, koja se trenutno dobro ponaša u našem podneblju.
