Epidemija siledžija
Piše: Ljiljana Bailović
Prošle nedelje policija je krenula da hapsi nasilnike po Srbiji: 41 osoba našla se iza brave, zbog nasilničkog ponašanja. Kako su izvestili dnevni mediji, u više odvojenih akcija, ali izgleda istog dana, pripadnici MUP-a u saradnji sa nadležnim tužilaštvima uhapsili su osumnjičene koji se terete da su počinili krivična dela obljube nad detetom, nedozvoljenih polnih radnji, nasilja u porodici, polnog uznemiravanja, zapuštanja i zapostavljanja maloletnika…
Protiv 55 osoba podnete su krivične prijave u redovnom postupku, dok su dve osobe uhapšene po prethodno raspisanim potragama. Mol, Leskovac, Požarevac, Pančevo, Smederevo, Subotica, Novi Sad – nasilnici razne vrste, na raznim lokacijama, osumnjičeni za svakojaka dela, a uhapšeni „u naletu”, odjednom – baš kao da je neko u MUP-u sortirao zlodela i tempirao hapšenja, pa kad se hapse, da se pohapse u jednom talasu. Ili to, ili i nasilnici rade „u talasima”, pa se tajming sam namestio.
Ne bih isključila ni tu mogućnost da je nasilje zaista nekako zarazno, i da se širi kao epidemija. A moguće je da MUP praktikuje koordinirana hapšenja i kao vid preventive. Kad nije pojedinačno (kad se koje delo desi), nego akcijaški (sveobuhvatno) – bolje će odjeknuti, pa će delovati opominjuće. I svima će se staviti do znanja da policija radi…
U porodičnom i partnerskom nasilju u Srbiji je, od početka godine, ubijeno 20 žena. Ne „samo” pretučeno i izmaltretirano, nego ubijeno. Zastrašujuća brojka. Ona je na vrhu ledenog brega, jer se, očito, ispod te cifre širi ogromna santa prećutanog nasilja. Koliko patnje – koliko svakodnevnog straha se krije iza nje? Nezamislivo mnogo. Ne samo ženskog, nego i dečjeg straha, svakodnevnog.
Šta će izrasti iz tog ponora?