Vidite li vi na šta smo došli: malo-malo, pa Nova godina! Brzo se živi, sve brže, šta li, možda i oni atomski časovnici na koje se danas oslanjaju astronomi, u stvari, skraćuju sekunde, minute i sate, ko će to znati. Događaji se gomilaju, i kod nas i u svetu, sve preskaču jedni druge, zgušnjava se vreme, začas se sklopi godina.
Tako i izbori: nižu se sve većom brzinom, taman se završe, dok se okreneš, evo ih opet! Prosto naleću novi na prethodne! Važno je da se vojnici partije ne ohlade, da uvek budu spremni, u svakom momentu. Kao što se ovih dana i pokazalo: čim je neko pomenuo da će dogodine ne samo Nikolić, nego možda i ceo parlament, morati da izdrži izbornu proveru, partijski vojnici su odmah demonstrirali svoju stopostotnu spremnost. A izgleda i da su provalili šta se traži, šta najbolje prolazi – mora da je Aleksandar Martinović dobio pohvale kad je efikasno hendlovao opoziciju i onako ekspresno proterao budžet kroz nadležni odbor, pa su svi uhvatili mustru: ne daju se zaustaviti, kao osice saleću oponenta, ne dozvoljavaju da usta otvori, a ne menjaju ton, samo melju, sve dok su kamere uključene.
S druge strane, ministri ništa – ni da zucnu! Svaki je zaokupljen svojim poslom, živ se ne čuje, samo o prosperitetu Srbije misli i radi, ništa drugo ga ne interesuje, kakva politika, kakvi bakrači. Obratite pažnju, ministri se pojavljuju samo na događajima iz sopstvenog sektora, sve drugo su prepustili Vulinu. Siroti Vulin ostao je sam na braniku političkih tema, kad Srbiju, i Vučića, treba braniti od belosvetskih, pogotovu hrvatskih bezobrazluka, a i kad se polažu venci i cveće, i uopšte u vanresornim prilikama. Sve to Vulin mora sam, ostali su zauzeti.
Nije Vučiću lako, treba postići, i održati, tu specifičnu dinamiku koja u svakom budi nadu, uključujući i gledaoce. Nova godine, novi izbori, nova šansa!
