Evropu sustižemo samo po cenama
Svako ko je imao prilike da boravi u inostranstvu i poseti tamošnje (malo)prodajne objekte mogao je da se uveri da su marže namirnica u Srbiji vrlo slične onima u ekonomski razvijenijim evropskim državama. Da je ovaj utisak ispravan, potvrđuju i zvanični podaci Evrostata (statističkog odeljenja EU). Nizak standard građana naše zemlje posledica je kako skromnih primanja, tako i visokih cena osnovnih životnih namirnica i svakodnevnih potrepština. Glavni uzrok slabog ekonomskog položaja je nizak prosečni godišnji dohodak, koji je u 2025. u Srbiji (8.858 evra) bio čak tri puta manji od onog u EU (25.952 evra). Međutim, uprkos trostruko nižim primanjima, lane su hrana i bezalkoholna pića kod nas bili jeftiniji svega za 2,9% u odnosu na prosek zabeležen u EU. Uz pomoć baze podataka Evrostata može se pokazati da su hrana i piće u našoj zemlji bili skuplji nego u Severnoj Makedoniji (za 29,8%), Turskoj (za 26,1%), Rumuniji (za 21,7%), Slovačkoj (za 16,7%), BiH (za 13,2%), Crnoj Gori (za 12,3%), Poljskoj (za 8,5%), Češkoj (za 8,1%), Bugarskoj (za 4,9%), Mađarskoj (za 2%) i Španiji (za 1,9%). Imajući u vidu platežnu moć lokalnog stanovništva, iznenađuje podatak da su prošle godine u Srbiji, u poređenju sa prosekom EU, bili skuplji informatička oprema (za 13%) obuća (za 7,4%), kućni aparati (za 3,3%), i komunikacione usluge (za 2,7%). Ništa manje ne čudi i ne zabrinjava činjenica da su kod nas, uprkos znatno nižim primanjima, zabeležene tek neznatno niže cene odeće (za 7,8%) i nameštaja (za 5,7%).
Godinama unazad kontinuirano smo izloženi informacijama da privreda Srbije beleži izrazito visoku stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP-a). Međutim, postavalja se pitanje u kojoj meri je to relevantno sa stanovišta privrednog razvoja, čiji je osnovni cilj poboljšavanje kvaliteta života i rast kupovne moći građana. Makroekonomski pokazatelj na osnovu kojeg se može pratiti i upoređivati nivo životnog standarda u međunarodnim okvirima jeste BDP izračunat prema paritetu kupovne moći (PKM). U pitanju je metod pomoću kojeg se u obzir uzima i nivo cena u jednoj privredi, a ne samo vrednost BDP-a u evrima do kojeg se dolazi pomoću zvaničnog deviznog kursa. Na taj način se mogu porediti razlike u količinama dobara i usluga koje prosečan stanovnik može da kupi. Ovo je važno zbog međunarodne komparacije, jer se tako elimišu razlike u nivou cena u različitim zemljama. U bazi Evrostata se mogu pronaći serije podataka o BDP-u po stanovniku koji je usklađen prema paritetu kupovne moći. Pozicija Srbije se tokom poslednjih godina veoma sporo unapređivala u odnosu na Evropsku uniju. Naime, u 2013. naš BDP per capita prema PKM je bio na nivou od 42% proseka EU, da bi se 2025. povećao na 52%. Danas sve zemlje članice EU imaju viši nivo blagostanja od Srbije, dok se nešto niži nivo beleži samo u BiH (36% proseka EU), Albaniji (43%) i Severnoj Makedoniji (43%). Proizilazi da nivo životnog standarda u našoj zemlji nije mnogo napredovao u odnosu na evropski prosek. Otuda se i pojavljuje dilema da li je uopšte bitan tempo rasta ostvarene proizvodnje, ako to nije praćeno povećanjem kvaliteta života. Ekonomski rast ima smisla samo kada korist od toga osete i građani, ali dok su nam cene na nivou evropskih, a primanja višestruko niža, izgledi za to nisu veliki.
