Za vojvođanskom skupštinskom govornicom redovno pokreće teme od interesa za naš grad. U svojim obraćanjima insistira da se u Zrenjanin više ulaže. Interesuje ga sve – od vrtića i škola, do stadiona i komunalne infrastrukture. Igor Kovačić dolazi iz redova stranke „Srbija centar” (SRCE). U poslaničkom klubu je sa „Zeleno-levim frontom” i „Pokretom za preokret”. Član je Odbora za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine i organizaciju uprave i lokalne samouprave. Kovačić je rođen u Sarajevu 1979. godine, a od 1996. nastanio se u Zrenjaninu. U „Drekslmajeru” je šef sektora održavanja. U političke vode zaplovio je preko Demokratske stranke (DS) gde je sticao iskustva i veštine. Bio je potpredsednik i predsednik Saveta Mesne zajednice „Sava Kovačević” od 2005. do 2013. godine. Na čelu Nadzornog odbora JKP „Vodovod i kanalizacija” našao se od 2008. do 2009. godine. U stranci „Srbija centar” predvodi gradski odbor. Oženjen je Ljiljanom i otac dvoje dece, Miloša i Isidore.
Koje najznačajnije teme ste politički pokrenuli?
– Pitanje vode se u našem gradu izdvaja kao problem iznad svih, ali podjednako su važni i oni gde se netransparentno troši novac građana. Možda nećemo svi ići na gradski stadion, ali on sve nas košta skoro 800 miliona dinara, a rekonstrukciji se ne vidi kraj. Ista je priča sa vrtićem „Bajka” ili mostom na Tamišu. Imamo situaciju da se obnavljala ulica u Melencima gde je kvadratni santimetar ispao skuplji nego na autoputu. Zahvaljujući poverenju građana koji me redovno obaveštavaju, uspeo sam da pokrenem mnoge teme poput informacije o padu plafona u hemijskoj školi „Uroš Predić”. Moja dužnost je da ukazujem na to.
Šta smatrate ključnim za razvoj grada?
– Glavna nesreća Zrenjanina je što ga koriste kao odskočnu dasku za Beograd i Novi Sad. Kako ko pređe neki most i sedne u fotelju zaboravi gde je rođen. Grad moraju da vode ljudi koji žele da žive u njemu. Ključ je u oporavku lokalne privrede i podršci malim poljoprivrednicima. To nije velika nauka. Ako građani nemaju novca, kasa ostaje prazna a grad polako nestaje pred vašim očima. To je, nažalost, slika koju vidimo danas. Bez ekonomski snažnog pojedinca, nema ni snažnog Zrenjanina. Što se tiče politike, ključno je domaćinsko upravljanje i transparentan rad.
Koliko su ovdašnji poslanici aktivni? Mogu li doprineti većoj vidljivosti Zrenjanina?
– Ja sam svoju ulogu tako shvatio, i tako nastupam u Skupštini, kao i kolega Grubački. Nažalost, poslanici vladajuće većine iz Zrenjanina samo nemo prisustvuju. Njihov doprinos se svodi na pritiskanje dugmadi za podršku Vladi, kada im se to kaže. Ne smeta im čak ni da glasaju za budžet u kojem nije predviđen nijedan kapitalni projekat u Zrenjaninu. To je poražavajuće za sugrađane koje oni formalno zastupaju.
Šta je, konkretno, Vaš cilj u politici?
– Da doživim kraj ove crveno-crne koalicije i da se naše društvo vrati u normalu, a lokalno da vratimo život u Zrenjanin. Moj zadatak je i uvođenje lične i profesionalne odgovornosti u javne poslove. Politiku smatram efikasnim servisom građana. Namera mi je uvek bila da nikad više ne doživimo devedesete. Moja stranka pripada desnom centru. To znači da vidim Srbiju u Evropi, ali ne odričući se kulture i tradicije. Nijedna članica Evropske unije nije odbacila svoj identitet, nećemo ni mi. Naša partija se razlikuje po tome što kompletno rukovodstvo čine ostvareni ljudi, kojima politika nije primarni cilj i koji kroz Program oporavka nude rešenja za drugačiju državu.
Česti ste na protestima. Da li podržavate studentski pokret?
– Svako razumno biće podržava zahteve akademaca. Osećam obavezu da budem na protestima kao poslanik, ali pre svega kao roditelj. U kom obliku će se saradnja sa studentskom listom odvijati, trenutno niko ne može da zna. Bitno je samo da shvatimo da imamo isti cilj. Svaki glas za studente ili opoziciju je bod više u zajedničkom zbiru za promene.
U kakvim ste odnosima sa drugim strankama, pa i sa demokratama, za koje Vas vežu politički koreni?
– Moji saborci i ja smo u kooperaciji sa svim opozicionim partijama, a najbolju imamo sa članicama koalicije „Zrenjanin protiv nasilja”. Pored stranačke, izuzetno mi je važna veza sa inicijativom „Izraz” i građanskim aktivistima. Ono što nas spaja jeste to što su nam činjenice uvek ispred politikanstva. Svestan sam da je danas mnogo popularnije izaći za govornicu i psovati protivnika. To donosi brze poene i vidljivost. Ali ja politiku doživljavam drugačije, kao ozbiljan i odgovoran zanat.
Koliko Vam znači Zrenjanin i šta volite u svom gradu?
– Kao neko ko pažnju poklanja istoriji, ne mogu a da ne volim grad u kojem svaki kamen ima „svoju priču”. Iako svi znamo u kakvom je stanju Zrenjanin trenutno, ja sanjam dan kada će on biti uređen poput recimo Temišvara. Sa druge strane, što sam stariji, sve više mi prija ovaj naš lagani zrenjaninski ritam.
