Nakon nešto više od godinu dana, narodni poslanici su drugi put će odlučivali o opravdanosti zaduživanja Republike Srbije kako bi se finansirala izgradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Pred njima se našlo tri predloga zakona koji omogućavaju pozajmicu od ukupno 28 milijardi dinara.
Osnov su ugovori o dugoročnim investicionim kreditima kod: „Unikredit banke” – 13 milijardi, „NLB komercijalne banke” – 10 milijardi i „Banke inteza” – 5 milijardi.
Uz kredit od 35 milijardi dinara koji je Srbija uzela prošle godine kod „NLB banke”, pozajmica za izgradnju auto-puta dostigla je 63 milijarde dinara (536,8 miliona evra).
MOST, PETLJE, UREĐENJE TERENA
Kako se u predlozima navodi, sredstva su namenjena za finansiranje prve faze projekta. Reč je o deonici Beograd-Zrenjanin. Koristiće se za preostale radove na poddeonici jedan (od nultog do sedmog kilometra), kao i na poddeonici četiri (od 52. do 67. kilometra).
– Biće obuhvaćeni radovi na mostu preko Begeja, izgradnji petlje Ečka, kolovoznoj konstrukciji, zatim asfalterskim radovima i gornjem stroju, saobraćajnoj signalizaciji, javnoj rasveti, telekomunikacionim instalacijama, kao i uređenju terena i zidovima zaštite od buke, obaloutvrdama na mostovima, mostovskoj kanalizaciju – navodi se u predlogu Zakona.
Krediti će biti iskorišćeni i za kompletne aktivnosti na istim poddeonicama od 7. do 11. kilometra (jedan) i od 48. do 52. (četiri).
Pripremne aktivnosti na auto-putu su u završnoj fazi. Iz „Koridora Srbije” objašnjavaju da geološka sredina u kojoj se gradi nije previše zahtevna.
– Radimo na terenu koji je do pre stotinak godina bio pretežno močvaran. Prema dosadašnjim geoistraživanjima nemamo jako izazovne lokacije, osim onih koje su blizu reka – kaže za RTS Dušan Stanković iz stručnog nadzora „Koridora”.
Njegov kolega Jovan Marković podsetio je da je trasa zahtevna zato što prolazi kroz poljoprivredna gazdinstva velikih površina. Takođe, izazov predstavljaju i poduhvati u zonama zaštićenih područja Potamišja i Ritova donjeg Potisja. Ukazuje da su pripremni radovi završeni na oko 30 odsto trase.
– Do sada je ugrađeno četiri, od planiranih 17 miliona kubika peska. On se izvlači iz lokalnih pozajmišta. Radovi se odvijaju u skladu sa potpisanim ugovorom i aneksima u njima. Na dinamiku utiče i eksproprijacija – kaže Jovan Marković.
Trasa će biti duga 105 kilometara. Kroz teritoriju Zrenjanina prolaziće dužinom od 35 kilometara – od mosta preko Tamiša (kod Orlovata) do mosta preko Tise (kod Aradca). U planu je i izgradnja novog prelaza preko Begeja u neposrednoj blizini Industrijske zone „Jugoistok”. Deonica Beograd-Zrenjanin biće duga 67 kilometara.
PETLJE KOD ORLOVATA, EČKE I ZRENJANINA
Kako prenosi portal gradnja.rs, cilj projekta je da ubrza postojeće saobraćajne tokove između Beograda i srednjeg Banata, ali i da rastereti postojeću putnu mrežu. Trasa je podeljena na dve osnovne deonice. Prva počinje u zoni Ovče, a dalje se pruža kroz Banat prema Zrenjaninu. Druga vodi od Zrenjanina prema Novom Sadu. Uz glavni pravac projektovan je i državni put I reda Žabalj–Novi Sad. Auto-put širok je 31 metar za brzinu od 130 km/č.
– Obuhvata četiri vozne trake širine po 3,75 metara, dve zaustavne od po 2,5 metara, ivične trake, razdelni pojas širine četiri metra i bankine. Veza auto-puta sa postojećom mrežom ostvarivaće se preko denivelisanih ukrštanja i petlji – navodi se na portalu.
Na koridoru auto-puta projektovano je 7 novih petlji: Ovča, Glogonj/Jabuka, Kovačica, Orlovat, Ečka, Zrenjanin zapad i Žabalj, dok se koridor završava postojećom petljom Novi Sad istok.
Najveći deo trase prolazi ravničarskim područjem. Brojni vodotokovi, kanali, putevi, pruge i atarski pravci zahtevaju izgradnju velikog broja infrastrukturnih objekata. Među najznačajnijima su četiri velika rečna prelaza. Trasa prelazi preko Tamiša u dva navrata, zatim preko Begeja, a potom Tise.
– Projektom je predviđen veliki broj nadvožnjaka, podvožnjaka, propusta i objekata kojima se omogućava prolaz lokalnih i atarskih puteva, uključujući poljoprivrednu mehanizaciju. Na završnom delu trase planiran je i most preko železničke pruge – navodi se u projektnoj dokumentaciji koju potpisuje Arhitektonsko-građevinski fakultet.
Na mestima gde se auto-put približava naseljima i objektima predviđeni su i zidovi za zaštitu od saobraćajne buke. Biće visoki oko 3,5 metara.
J. Šormaz
KUDA ĆE MAŠINE?
Članovi Udruženja poljoprivrednika Aradac nedavno su ukazali na problem koji imaju,
jer im nova saobraćajnica Zrenjanin-Novi Sad preseca atar. Kako kažu, nije projektovan adekvatan prolaz ispod ili preko auto-puta za sve vrste poljoprivrednih mašina. Gradonačelnik Simo Salapura kaže da su nakon razgovora sa farmerima podneti zahtevi koji su trenutno u fazi rešavanja, prenosi RTS.
MILIJARDA VIŠE
Projekat auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad 2021. godine dobio je status od posebnog značaja za državu. Radovi su počeli krajem 2023. godine. Ugovor su potpisali: Vlada Republike Srbije (finansijer), JP „Puteva Srbije” (investitor), „Koridora Srbije” (naručilac) i „China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group” (izvođač radova). Da će saobraćajnica koštati 600 miliona evra najavljeno je 2020. godine. Vrednost investicije trenutno je procenjena na 1,6 milijardi evra.
