Zrenjaninska gimnazija spada među škole sa najvećim brojem đaka koji uče ruski jezik. To pokazuje da ovaj predmet i dalje zauzima važno mesto u obrazovanju i da mladi prepoznaju njegovu vrednost, kaže za naš list profesorska Irina Ubović. Svoj doprinos njegovoj popularizaciji dala je i sama. Rođena Moskovljanka, koja je diplomirala na Univerzitetu „Lenjin”, više od tri decenije podučava mlade Zrenjanince – ne samo jeziku, već i kulturi. Svaka njena lekcija je priča za sebe. Kroz interaktivnu nastavu priprema učenike za međunarodna takmičenja i inicijator je studijskih poseta Moskvi.
Dobitnica je pokrajinskih i republičkih nagrada, kao i priznanja iz svoje zemlje za najboljeg nastavnika u inostranstvu. Sada se oprobala kao autorka udžbenika za osnovce. Sa ponosom ističe da se trudila da gradivo omogući učenicima usvajanje svih aspekata jezika u autentičnom komunikativnom okviru.
Kako je došlo do saradnje sa Fondacijom „Alek Kavčić” i kako je nastao udžbenik za 4. razred?
– Sve se desilo sasvim spontano. Velika je čast i priznanje, ali i ogromna odgovornost i izazov. Presudila je želja da podelim svoje iskustvo sa drugima, kao i da ostavim trag u obrazovanju budućih generacija. Pisanje udžbenika i radne sveske trajalo je skoro godinu dana, uz izuzetnu saradnju sa Fondacijom. U januaru ove godine udžbenik „Vmeste po-russki” dobio je odličnu stručnu ocenu, a u februaru je Ministarstvo prosvete odobrilo njegovu upotrebu. Moja namera je bila da napravim knjigu koja će na zanimljiv i prirodan način povezati Srbiju i Rusiju. Zato učenike kroz lekcije vodi nekoliko glavnih junaka: Milica, Nina, Miloš i Dušan. U trećoj lekciji im se pridružuje ruska devojčica Kaća. Njen lik je nosilac sociokulturnog aspekta udžbenika, pa učenici u svakoj oblasti imaju priliku da nauče nešto novo i zanimljivo o ruskoj kulturi, tradiciji, znamenitim ličnostima i interesantnim mestima. Saznaće da muzej Nikole Tesle ne postoji samo u Beogradu, već i u gradu Sočiju, da Kremlj, osim Moskve, imaju i drugi ruski gradovi. Upoznaće se sa likovima iz ruskih bajki i crtanih filmova.
Po čemu se Vaš udžbenik razlikuje od dosadašnjih?
– Priručnik je komunikativno orijentisan. Svaka lekcija počinje stripom. Na kraju se nalazi stranica iz Kaćinog dnevnika, koja služi kao zanimljiva sistematizacija gradiva. Naravno, svi audiomaterijali su dostupni putem QR kodova. Najveći izazov bio je osmisliti celokupan koncept koji će, sa jedne strane, biti obrazovno i didaktički vredan, a sa druge dovoljno zanimljiv da zainteresuje učenike.
Koliko Vam je iskustvo rođene Moskovljanke pomoglo da unesete autentični duh savremenog govora?
– Kao neko kome je ruski maternji, trudila sam se da kroz osmišljene dijaloge i vežbe učenici savladaju osnovnu komunikaciju, da čuju „živ” jezik, a ne samo školske primere. Odlično poznajem život u Rusiji, kao i istoriju, kulturu, tradiciju. To mi je svakako pomoglo u odabiru sociokulturnog materijala, koji će, nadam se, biti veoma zanimljiv đacima.
Kako se interesovanje gimnazijalaca za ruski jezik menjalo tokom vremena?
– Radim u Zrenjaninskoj gimnaziji već 32 godine. Na samom početku, ruski se učio kao prvi strani jezik. Već dugi niz godina je zastupljen kao drugi. U prethodnom periodu interesovanje je bilo u stalnom porastu. Međutim, jedan od glavnih izazova jeste to što učenicima u većini gradskih osnovnih škola nije omogućeno da ga biraju, iako interesovanje nesumnjivo postoji. To je posledica obrazovnih reformi sprovedenih početkom dvehiljaditih, čiji se efekti i danas osećaju. Verujem da bi u budućnosti trebalo više pažnje posvetiti potrebama učenika i omogućiti im veći izbor kada su strani jezici u pitanju.
Poznati ste po tome što često organizujete priredbe za kraj godine. Kako je izgledala ovogodišnja?
– Tradicionalno, naš program prikazujemo početkom juna, povodom obeležavanja Dana ruskog jezika. Svaki put nam se pridružuju i đaci koji ga ne uče, ali žele da budu deo našeg tima. Naša vrata su otvorena za svakog. Ove godine su učestvovali i osnovci iz Elemira, Stajićeva i Ravnog Topolovca, kao i folklorna sekcija roditelja i učenika Gimnazije. Godinama unazad maturanti mi govore da su ove priredbe i sve što im prethodi (probe, pripreme, druženje) najlepše uspomene koje nose iz škole. Ove godine je nazvana „Lepota će spasiti svet”. Kroz poruke i citate ruskih i srpskih velikana pričali smo o lepoti duše, ljubavi, dobrim mislima i postupcima, domovini i važnosti porodice.
Neki od đaka imali su jedinstvenu priliku da sa vama obiđu prestonicu Rusije?
– U prethodnom periodu dva puta smo organizovali studijska putovanja, za naše najbolje učenike. Možda sam pomalo subjektivna, ali Moskva nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. To je pravi velegrad sa širokim bulevarima i raznolikom arhitekturom, bogatstvom kulturno-istorijskih spomenika, muzeja, pozorišta. Poseban utisak ostavlja i čuveni metro, jedinstven u svetu, kao i dinamika grada, brojna dešavanja i neprekidan život na ulicama, uz utisak izuzetne uređenosti. Za učenike je to bilo veliko životno iskustvo. O tome najbolje mogu da svedoče upravo oni koji su tada putovali, kao i oni koji danas studiraju i žive u Moskvi.
