Iako je u poznim fudbalskim godinama, Zlatko Đorić i dalje je na terenu, igrač je Jedinstva iz Banatskog Karađorđeva koje se takmiči u Vojvođanskoj ligi istok. Prepoznatljiv je po napadačkim akcijama, a po nadimku Isus (koji je, kako kaže, dobio zbog izgleda) znaju ga ne samo navijači kluba čiji dres nosi, nego i brojni ljubitelji fudbala u regionu.
Karađorđevčani su dugo bili prvi na tabeli, ali su jesenji deo prvenstva završili na drgoj poziciji. Imaju samo bod manje od lidera, ekipe Mladosti iz Omoljice.
– Zadovoljan sam onim što smo uradili u prvom delu prvenstva, ali mi je žao što nismo jesenji prvaci. Imali smo nekoliko kikseva, na primer u derbiju sa OFK Kikindom i na utakmici kada nam je rival bila Budućnost iz Srpske Crnje. Tada smo pri rezultatu 2:1 primili gol u nadoknadi vremena. Cilj nam je da se održimo na visokom mestu na tabeli i da na proleće pokušamo da se izborimo za plasman u Srpsku ligu – kaže Đorić.
Zlatko je rođen 7. septembra 1976. godine u Prištini. Fudbalski put počeo je u istoimenom klubu gde je prošao sve selekcije podmlatka. U Banatski Dvor došao je 1999. godine i punih sedam godina nosio je dres Budućnosti, a potom i Banata.
– Bilo je mnogo nezaboravnih trenutaka, ali bih izdvojio finale Kupa Srbije koje smo igrali sa beogradskom Crvenom zvezdom 2004. godine, kao i učešće u kvalifikacijama za Ligu UEF-a. Završnicu Kupa odigrali smo pred punom Marakanom, a zvezdin dres tada su nosili Nemanja Vidić, Nikola Žigić, Marko Pantelić… To su najlepši dani moje karijere – kaže fudbaler Jedinstva.
Popularni Isus je za Budućnost i Banat odigrao 88 utakmica, postigao je 32 gola i bio je na meti mnogih srpskih klubova koji su želeli da ih on pojača. Kaže da od svih trenera sa kojima je radio izdvaja Blagoja Paunovića. Nakon Banata otišao je u Libiju gde je proveo godinu dana, a potom ga je fudbalski put odveo u BiH gde je igrao za Velež, Kozaru, Laktaše, Modriču, Rudar, Radnik, Slogu Doboj.
– Libija je bila lepo iskustvo, upoznao sam nove ljude, njihovu kulturu i način života, ali i malo drugačiji fudbal. U BiH sam se lepo snašao. Zbog porodičnih obaveza vrato sam se u Srbiju i prihvatio poziv Jedinstva da igram u Banatskom Karađorđevu. Naša ekipa je spoj mlađih i iskusnijih igrača i to vrlo dobro funkcioniše. Imam samo reči hvale za trenera i upravu koji su nam obezbedili sjajne uslove za rad – rekao je Đorić koji naglašava da su mu podrška supruga Dijana i sinovi Viktor i Đorđe.
