Dok se silosi pune niskim prinosima nakon katastrofalne letnje suše, ratari se suočavaju sa paradoksom tržišta: cene žitarica su pale, dok su troškovi proizvodnje ostali visoki. Smene sezona na poljima ne donose optimizam, već ozbiljno pitanje – kako finansirati novi proizvodni ciklus sa praznim novčanicima?
SVE JE SKUPO
Situaciju između dva najvažnija posla za paore najbolje je objasnio Nikola Rackov, direktor Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin”. Ovaj kolektiv broji oko 50 članova i reorganizovan je pre 36 godina.
– Letina i prinosi pšenice, kukuruza, soje, čak i suncokreta bili su „tanki” za sve u ovom delu Banata. Teško da će ratari sa aktuelnim cenama i subvencijama pokriti osnovne troškove. Šta nas očekuje za vreme setve je neizvesno. Glavni razlozi su: niske marže i gotovo stotinu dana bez ozbiljne kiše. Da ne govorimo o ostalim inputima, počev od skupljeg dizela, semenske pšenice, veštačkog đubriva i još uvek u celosti neizmirenih državnih premija za obradive površine – veli Rackov, koji i sam obrađuje oko 120 jutara zemlje.
Dodaje da su ovih dana nastupila i razduživanja po agrarnim rokovima. Većina poljoprivrednika će se „pokriti” uz rezerve iz prethodnih godina koje su sve „tanje”.
Podseća da delovanje u okviru zadruge nudi dosta prednosti, najpre povoljnije nabavke repromaterijala. Od pre tri godine otvorili su sopstveno skladište.
Rackov napominje da u sve težim uslovima privređivanja ima i onih koji ne mogu izdržati sadašnje uslove proizvodnje, pre svega niske otkpune cene svojih proizvoda. Muku dodatno otežavaju poslednje godine sa izrazito sušnim periodima i prepolovljenim prinosima.
U MINUSU
Sličnu situaciju zatekli smo u „Agro ing.” U Aradcu se uveliko svode bilansi i podvlači crta za proizvodnu godinu.
– Upravo pregledam zaduženja naših kooperanata. Imamo ih osamdeset i to su uglavnom manji ili srednji proizvođači. Većina će se nekako razdužiti, nismo ih „kamatili”, ali je pitanje šta će biti sa setvom. Kraj je septembra, a još nije počelo pripremanje oranica. Inače, cena semenske pšenice za naše saradnike je od 77 do 82 dinara za kilogram – priča Milovan Nenin, rukovodilac „Agro ing” – a
U Botošu smo razgovarali sa Branislavom Čizmašem, uglednim poljoprivrednikom koji obrađuje oko sto hektara zemlje u „tropolju” (pšenica, kukuruz, suncokret). Kako je za naš list ispričao, sve je u minusu ove godine.
– Biće redukovana priprema zemljišta za setvu pšenice. Kada će krenuti „zna samo onaj odozgo” kada nam pošalje kišu. O kvalitetnom semenu ne razmišljam. Imam svoje sa tavana i to ću sejati. U ovakvim uslovima teško je sačuvati gazdinstvo. Pitam se kome se isplati da licitira i ulazi u zakup državnog ili crkvenog zemljišta koje se na godišnjem nivou izdaje od 300 do 500 evra- otvoreno govori Čizmašev.
NAVODNЈAVANЈE JE SPAS
Optimalni rokovi za pšenicu su od 10. do 25. oktobra. U celoj priči sasvim je izvesno da će zbog nedostatka vlage setva biti pomerena. Neki su poput firme „Božić agro” nabavili specijalne sejalice koje su upravo predviđene za takve uslove. Prema rečima Ištvana Nemeta, rukovaoca te mašine, u isto vreme ona uradi sedam operacija (priprema zemljište, baca veštak, seje…) Pitanje koje se nameće je ko može uložiti 70 hiljada evra u jednu ovakvu sejalicu i kada će mu se isplatiti.
Ono što se ove godine jedino isplatilo jeste navodnjavanje njiva, a to je na području srednjeg Banata tek dva odsto. Primer je „Bratstvo jedinstvo” iz Neuzine koje posluje u sastavu ribnjaka Sutjeska. Naime, u ovom kolektivu, kako tvrdi dip. inž. poljoprivrede Dragan Milošević na 185 hektara uz „veštačku kišu” ostvaren je prinos kukuruza od 11 tona po hektaru.
Sve su ovo pojedinačni i usamljeni primeri većih poljoprivrednika. I dalje ostaje vera da će nakon tri uzastopne sušne godine naredna biti berićetnija. Baš po onoj narodnoj: Nada poslednja umire.
Tekst i foto: Nikola Božović
SLAST POSTALA GORČINA
Godinama se govorilo da je šećerna repa „kraljica” svih useva i da se u ovoj proizvodnji mogu očkivati najveće zarade. Danas se upravo ta slast pretvorila u gorčinu. Naime, dosta ratara je ušlo u ozbiljne investicije ne računajući na klimatske promene i sve manji rod. Tako je bilo u poslednje dve, pa i ove godine, bar na području našeg regiona.
DIGAO SAM RUKE
Teško je naći dobrog sagovornika kada su u pitanju aktuelne teme u poljoprivredi. Jedan, čije je ime poznato redakciji, bio je iskren. Poverio nam se da je upravo zbog nestabilnih uslova u proizvodnji zapao u tešku poslovnu situaciju. Digao je ruke od svega, čak je prodao i dedovinu da bi našao posao u jednoj zrenjaninskoj kompaniji gde radi za mesečnu platu…
Sve su ovo pojedinačni i usamljeni primeri većih poljoprivrednika. I dalje ostaje vera da će nakon tri uzastopne sušne godine naredna biti berićetnija. Baš po onoj narodnoj: Nada poslednja umire.
