Kada se spoje životni saputnici i stvaralački kodovi, nastaje priča koja prevazilazi granice pojedinačnog talenta. Izložba „Uporedne prakse: između intimnog i javnog” daje uvid u radove 11 parova čije su sudbine i dela neraskidivo isprepleteni. Pored ljubavi i umetnosti, povezuje ih i jedna sasvim posebna geografska tačka, Umetnička kolonija Ečka.
Postavka koja je pred Zrenjanincima nije samo prikaz paralelnih estetskih svetova. Svedočanstvo je o tome kako je mirni banatski predeo inspirisao zajedničke kreativne impulse i oblikovao decenije kulturnog nasleđa.
RAZLIČITI, A SVOJI
Sugrađani imaju priliku da vide umetnine: Radmile i Nikole Graovca, Ankice Oprešnik i Milana Kerca, Vere Josifović i Mihaila Berenđije, Majde Kurnik i Marklena Mojsijenka, Tatjane Stefanović Zarin i Aleksandra Zarina, Aranke i Petra Mojak, Venije Vučinić Turinski i Živojina Turinskog, Branke Marić Đak i Živka Đaka, Danice Baste i Jovana I. Rakidžića, Branke Janković Knežević i Slobodana Abija Kneževića, Gordane Kaljalović Odanović i Đorđa Odanovića. Autorka izložbe je Sunčica Lambić Fenjčev, muzejska savetnica.
– Žene su dolazile u Koloniju, ali u mnogo manjoj meri nego muškarci. Češće su viđane sa partnerima, ređe samostalno. Njihovi radovi predstavljeni su jedni pored drugih da bi publika mogla da uoči sve osobenosti postupka, ali i potencijalne sličnosti u razmišljanjima i izvesnim umetničkim rešenjima, mesta na kojima se vide eventualni uzajamni uticaji i razmene gledišta.
Date su i paralelno, kratke biografije koje takođe uporednim čitanjem mogu da navedu posmatrača na izvesne zaključke koji će doći spontano, kao i doživljaj samog dela – objašnjava Lambić Fenjčev.
Prema njenim rečima, među parovima nalaze se autori koji su za svoj medij izražavanja izabrali različite discipline, ali im se poetike i načini razmišljanja podudaraju. U nekim slučajevima umetničko iskustvo jednog partnera utiče na drugog. Ako je u pitanju isti medij putevi kojima idu njihove percepcije nekada se veoma razlikuju.
– Navedenim spiskom tema nije iscrpljena, jer je predstavljen samo izbor iz naše zbirke. Postoji još bračnih veza čija dela nisu izložena. Ova postavka samo je započela kompleksnu priču koja se može proučavati iz različitih uglova: na koji način se prepliću naši privatni i javni prostori, koliko je proces stvaranja umetničkog dela suštinski kompleksan i delikatan – rekla je naša sagovornica.
PONOS GRADA
Autorka postavke ističe sugrađanina Živojina Turinskog. Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu. Bio je profesor crtanja i slikanja na Fakultetu. Aktivno se bavio kritikom i tehnologijom slikarstva. Uređivao je časopis „Umetnost”. Imao je brojne samostalne i kolektivne izložbe u zemlji. Napisao je knjigu i udžbenik o slikarskim tehnologijama.
Turinski je bio učesnik Kolonije godinama. Izlagao je u Savremenoj galeriji 1962. i 1968. Sa Duškom Vijatovim i Milanom Solarov bio je gost Muzeja 1961. Njegova supruga Venija Vučinić rodom je iz Kolašina. Akademiju i poslediplomske studije okončala je u Beogradu 1964. godine. Bila je član grupe vajara „10 plus” od osnivanja do raspada.
– Bračni par Turinski ostavio je našem legatu osam dela. Venija skulpturu, a Živojin sedam slika. Oboje su bili autentične stvaralačke ličnosti, dosledno izgrađujući sopstvene svetove.
Živojin, kao autor i teoretičar umetnosti, bio je jedan od glavnih predstavnika enformela kod nas. Venija je u oblasti vajarstva, specifičnom poetikom pružala nova viđenja drevnih i predmeta iz svakodnevice. U njihovim delima mogu se uočiti tendencije prema simboličnom i magijskom – objasnila je Lambić Fenjčev.
ZAČETNICI KOLONIJE
Nikola Graovac je rođen 1907. u selu Vrebac kod Gospića u Lici. Kako priča kustoskinja, slikarstvo je učio kod Jovana Bjelića od 1932. do 1937. godine. Njegov opus broji oko 10.000 dela koja se nalaze u muzejima i privatnim kolekcijama. Smatra se jednim od osnivača Kolonije. Bio je član izložbenih odbora, a radio je u Ečki od začetka 1956. pa sve do 1972.
Radmila Graovac dolazi iz Vučitrna. Vajarstvo upisuje na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu kod profesora Sretena Stojanovića, Tome Rosandića i Ilije Kolarevića. Usavršavala se u Pragu 1956, a radila je i kao profesor na Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu.
– Radmila nam je podarila sedam skulptura, a Nikola 21 sliku. Oboje su radili u duhu poetskog realizma suptilno prihvatajući nove ideje. Ipak, ostali su dosledni sopstvenom umetničkom senzibilitetu stvarajući značajne opuse, svako u svojoj materiji izražavanja: Radmila u gipsu i terakoti, a Nikola kroz pejzaže, enterijere i mrtve prirode – rekla je naša sagovrnica.
Lambić Fenjčev podseća da je Aleksandar Zarin iz Srpske Crnje. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Tvorac je brojnih skulptura u slobodnom prostoru, javnih spomenika i portreta. Takođe, bio je deo postavke začetnika Kolonije. Aktivno je učestvovao u izložbenim i organizacionim odborima, kao i u žiriju za nagrade.
Tatjana Stefanović Zarin rođena je u prestonici, gde se i školovala. Njena skulptura u bronzi „Žena” nastala u okviru saziva 1962. i krasi ulaz u park Kaštela u Ečki.
Miroslava Malbaški Foto: Savremena galerija i Jovan D. Njegović
