Naš grad je oduvek bio sredina u kojoj su živeli pripadnici različitih naroda i konfesija. Dokaz tome je postojanje mnogih građevina pravoslavne, katoličke, protestantske i judaističke veroispovesti. Čest motiv na razglednicama iz Zrenjanina je Reformatska crkva (poznata i kao Kalvinistička). Ovo neobično zdanje se na najlepši način uklopilo u ambijent oko Malog mosta koji se u prošlosti zvao Kalvinov trg.
STARO LICE GRADA
Prema rečima Bojana Kojičića, istoričara umetnosti ovdašnjeg Zavoda za zaštitu spomenika kulture, reč je o jedinstvenoj prostornoj i sakralnoj celini. On objašnjava da je najpre izgrađen parohijski dom 1886. prema projektu gradskog inženjera Ferenca Pelcla, a potom crkva 1891. po zamisli arhitekte Ferenca Zaboretskog. Do tada je, ističe Kojičić, u stilu neogotike u gradu bila podignuta samo Mencerova palata (nekadašnja Crvenkapa, prim. aut.) u glavnoj ulici.
Zašto je izabran ovaj pravac za bogomolju, možda ima veze upravo sa ovom familijom. Pripadali su reformatima i bili ugledni članovi crkvene opštine. Pretpostavlja se da je Mihalj Mencer uticao na tu odluku, dodaje naš sagovornik.
– Kada je hram podignut ambijent je izgledao sasvim drugačije. Umesto Malog mosta bio je drveni. Nije bilo palate pravde (zgrade suda), već neugledna kameralna kafana. Gde se nalazi Kulturni centar postojala je gradska kasina. Preko reke još nije bilo Finansijske palate (Narodni muzej), a Trgovačka akademija (EGŠ „Nikola Tesla”) se tek gradila – priča Kojičić.
Navodi da je projektant Zaboretski završio studije u Budimpešti. U Velikom Bečkereku bio je angažovan kao glavni rukovodilac radova na obnovi Županijske palate, koja je izvedena prema projektu budimpeštanskog arhitektonskog biroa Edena Lehnera i Đule Partoša 1885. godine. Odatle i kontakti reformatske zajednice sa njim. Kojičić podseća da se u crkvi, kao posebna dragocenost, čuvaju orgulje iz sinagoge koja je porušena 1941. godine.
UMESTO KRSTA – ZVEZDA
Sveštenik Čaba Kovač je za „Zrenjanin” ispričao da je odluka o podizanju bogomolje u Velikom Bečkereku doneta nakon odvajanja pripadnika reformatske crkve (kalvinisti, po teolozima Žanu Kalvinu i Ulrihu Cvingliju) od evangelista (luterana, po Martinu Luteru). Osnovna razlika leži u njihovom shvatanju Hristove prisutnosti u pričešću (evharistiji), teološkom konceptu predodređenja (predestinacije) i izgledu samog bogosluženja.
Prikupljanje priloga za izgradnju znatno je ubrzano dolaskom Jožefa Salaija, koji je postavljen za pastora nakon smrti Ištvana Baloga 1879. Tražeći finansijsku potporu, objašnjava Kovač, Salai je obišao preko 200 mesta, uključujući i London.
– Franc Jozef darovao je 100 guldena, Budimpešta 300, a gradske vlasti donirale su trećinu placa. Crkva je svečano osveštana 30. avgusta 1891. Specifična je zato što umesto krsta na vrhu tornja ima Vitlejemsku zvezdu koje je mudrace sa istoka vodila ka novorođenom Hristu. U nameri da se odvojimo od katoličke arhitekture i ikonografije, odabrali smo ovaj simbol (negde se može naći čak i petao), kako bismo istakli povratak ranohrišćanskim, biblijskim osnovama. Takođe, to je i razlog zašto nemamo oltarsku pregradu, freske, kipove i druge ukrase – rekao je Čaba Kovač.
Prema njegovim rečima, najstariji podatak govori da je 1551. u našem gradu živeo Janoš Njeređarto (Nyereghgyártó János). Pretpostavlja se da je bio reformatski sveštenik. Naredno beleženje je iz 31. avgusta 1845. kada je osnovana crkvena opština u kući Samuela Satmarija (Szathmáry Sámuel) i registrovano 212 vernika.
– Prema mojim saznanjima, brojka nikad nije prelazila 400 duša. Danas je 50 pripadnika, od kojih na bogosluženja redovno dolazi manje od 20. Po nacionalnosti su Mađari. Početkom januara održavamo ekumensku molitvenu nedelju sa katoličkom crkvom. Sa njima se i 6. oktobra sećamo Aradskih mučenika pogubljenih 1849. godine, nakon sloma revolucije. Otvoreni smo za saradnju i sa ostalim hrišćanskim crkvama – kaže naš sagovornik.
Čaba Kovač dodaje da učestvuju na konkursima lokalne samouprave i da su najveća sredstva iznosila 200 hiljada dinara. Više se nadaju podršci mađarske vlade i nemačkih/holandskih partnera.
– Potrebno je obnoviti fasadu, urediti unutrašnjost, a parohijski dom zahteva podjednako velika ulaganja. Nekada je oko crkve postojala ograda, koja ju je štitila od spoljašnjih uticaja. Skinuta je i odneta na groblje, a ni tamo je više nema – rekao je Čaba.
EVANGELIČKA (SLOVAČKA) CRKVA
Sa druge strane, evangelisti su u Veliki Bečkerek počeli da se doseljavaju u drugoj polovini 18. veka. Pripadali su slovačkoj i delimično nemačkoj narodnosti. Kojičić objašnjava da je crkvena opština osnovana 1795. Trideset godina kasnije od države je kupila plac u Slovačkoj ulici – gde se i danas nalazi bogomolja. Stara kuća bila je namenjena za školu i stan učitelja, dok je na drugom delu parcele nikao molitveni dom. Izgradnja same crkve započeta je 1836, a završena je deceniju kasnije podizanjem tornja. Predstavlja skladno arhitektonsko ostvarenje sa prepoznatljivim baroknim i klasicističkim elementima u enterijeru i na fasadi. Međutim, naš sagovornik ističe da je opremanje unutrašnjosti trajalo decenijama. Prvo zvono je kupljeno 1831, drugo 1854, toranjski sat 1867, dok su orgulje i oltar sa predikaonicom nabavljeni tek 1908.
– Dvadesetih godina 20. veka crkva je prodala deo parcele kako bi od tih sredstava izgradila novi, stabilniji parohijski dom koji postoji i danas. Podignut je 1928. na mestu stare građevine iz 19. veka. Za ono vreme, zdanje je bilo izuzetno moderno tehnički opremljeno.
Posedovalo je ventilacioni sistem, vodovod i kupatilo, što svedoči o visokom nivou tadašnje kulture stanovanja. U enterijeru su sačuvane tučane peći i deo originalnog nameštaja – ističe Kojičić.
POTREBNA NAM JE POMOĆ
Magistar Dušan Hučka je paroh od 2022. i nadležan je za 50 članova. Kako je ispričao, bogosluženja se održavaju jednom mesečno, nedeljom, na slovačkom, a nekada su bila na nemačkom i mađarskom jeziku.
– Sa vernicima se dogovaram o svemu. Mahom su stariji i teško im je da dolaze. Na misi nas bude 10 do 15. Kad je godišnjica osveštanja poseti nas banatski senior mr. Slađan Daniel Srdić iz Padine i predsednik Sinoda evangeličke crkve Zlatko Šimak. Vodim računa o dvorištu i parohijskom domu.
Pre mog dolaska bilo je dosta zapušteno. Plan nam je da obnovimo fasadu koja je u dosta lošem stanju. Preti da se uruši i dovodi građane u opasnost. Treba nam oko 750 hiljada dinara ili šest hiljada evra. Sami ne možemo da snosimo troškove, jer je naša zajednica mala. Konkurisali smo i mnogo bi nam značila pomoć lokalne samouprave – rekao je Hučka i dodao da ima dobre odnose sa svim konfesijama, i u tom smeru želi da nastavi delovanje.
Miroslava Malbaški
