Nekada je slušanje muzike bilo posebno. Zahtevalo je vreme, pažnju i poštovanje. Gramofon u regalima dnevnih soba nije bio samo uređaj, već centralna figura porodičnog i društvenog života. Oko njega su se okupljali prijatelji da zajedno prožive svaki ton utisnut u crni vinil. Izvaditi ploču iz oslikane kartonske košuljice, pažljivo je postaviti i spustiti iglu značilo je pokrenuti prepoznatljivi retro zvuk koji se ne zaboravlja. U današnjoj eri, kada se muzika „servira na klik”, u našem gradu opstaje jedan nesvakidašnji događaj. Berza ploča u Kulturnom centru prerasla je okvire obične razmene. Postala je autentično stecište kolekcionara, audiofila i nostalgičara koji odbijaju da predaju zaboravu zvuk starih vremena.
ROK I DALJE DOMINIRA
Kako bismo saznali šta Zrenjaninci slušaju obišli smo dešavanje jednog nedeljnog prepodneva. Iza pulta sa kutijama prepunih naslova dočekao nas je organizator Andraš Maša, sugrađanima poznat kao Eči (Bata). Kako je za naš list ispričao, ovo je za njega poseban vid druženja. Zahvalio se Kulturnom centru i direktoru Goranu Marinkoviću, što više od decenije ustupaju prostor. Okupljanje je mesečno, leti na platou, zimi unutar pomenute ustanove.
– Zrenjaninci i te kako kupuju ploče. Cene se kreću po 200, 500, 1.000 dinara, nekad i mnogo više. Najskuplje su kolekcije i retka izdanja, a ljudi su spremni to da plate. Često se i menjamo. Među mušterijama ima dosta mladih, što me raduje, ali i nas sedokosih. Traži se „stara rok garda”: „ABBA”, „Status Quo”, „The Doors”, „Led Zeppelin”, „Pink Floyd”, „Jethro Tull”. Ljubitelji hardkora se interesuju za: „Iron Maden”, „Motorhead”, „Megadeth”, „Metallica”, „Black Sabbath”… Kada naiđem na dobar vinil i sam sâm voljan da izdvojim novac. To je moja strast – ispričao je Maša, inače kolekcionar ploča iz celog sveta. Prema njegovim rečima, nisu u fokusu samo strani izvođači. Takođe, pazare se kasete, kompakt diskovi (CD) i drugi nosači zvuka. Naš sagovornik ističe da su podjednako zastupljena i domaća imena. Jedna situacija za njega je bila posebno emotivna.
– Neću zaboraviti dečačića koji je došao, razgledao kutije, i u njima pronašao album „Riblje čorbe”. Kada sam mu rekao cenu, odgovorio je: „Čiko, ali ja nemam toliko para”. Od srca sam mu poklonio ploču. Nekada nije sve u parama, već u ljubavi prema kvalitetnoj muzici. Zato berze i postoje – poručio je Andraš Maša.
CENE (NI)SU ZA SVAČIJI DŽEP
Naš sagovornik je dodao da slabije prati dešavanja u gradu. Nedostaju mu mesta na kojima su nekada bile dobre svirke. Prema njegovim rečima, svetionik je „Cepelin” Mužlji, kao i ma-
lobrojni lokali. Prisetio se „Gitarijade” u Domu omladine, „Zelenog zvona” i poznatih lokalnih bendova.
– Zrenjanin je oduvek bio grad rokenrola. Možda je sad zatišje, ali se ta vatra nikada ne gasi – rekao je Maša.
Na drugoj tezgi zatekli smo Srđana Muca dok je tražio japanska izdanja džeza. Prema njegovim rečima, ploče nikada nisu izašle iz mode, a vratile su se u vreme korone.
– Slušam sve od Čarlija Parkera, Djuka Elingtona i mnogih drugih. Ovde ima za svakog po nešto. I da se ne nađe ništa atmosfera je sjajna. Sretnemo se, ispričamo, i zadovoljni odemo kućama – rekao je Muc.
Čest posetilac je i poznati zrenjaninski muzičar Aleksandar Saša Janković, frontmen „Instant karme”. Zadovoljan je izborom, ali ne i cenama. Smatra da su previsoke za današnje uslove i da je izdvajanje basnoslovnih cifara moda.
– U moje vreme bile su jeftinije. Trenutno kupujem originalne kompakt diskove, jer ih je lakše priuštiti – kazao je Janković.
ZRENJANIN ZA POHVALU
Među starim rokerima našao se Boško Ivanov, Bole Hajvej. Kako je ispričao, berza je za njega više od kupovine. Prilika je da sazna šta je novo, kako „diše” tržište, ali i mogućnost da se obrati za nedoumice i savete.
– Postoji nekolicina ljudi u našem gradu koji nikada nisu prestajali da sakupljaju ploče. Ja sam jedan od njih. Imam oko 3.500 odabranih izdanja. Gramofon je nezamenjiv, iako je sada sve dostupno na internetu. Pored „Cepelina” i „Stounsa”, preferiram i engleski bluz (Džon Mejl, Rori Galager, Erik Klepton, Piter Grin). Nije mi stran ni Majls Dejvis. Zanimljiva mi je njegova zadnja faza džez roka – ispričao je Ivanov.
Od prve manifestacija redovan prodavac je Novosađanin Gordan Macanović. Nudi ono što i sluša: stari rok, bluz, džez, nju vejv (new wave), grandž, soul, fank, rege… Roba se može naći za hiljadu dinara, dok cene idu i preko 200 evra.
– Sa jedanaest godina, 1975. kupio sam prvu ploču i od tada ne prestajem. Bio je to album britanske grupe „Slejd” (Slade) i još uvek ga imam. Svoju kolekciju čuvam, a izdanja nabavljam širom Evrope. Što se tiče organizacije Zrenjanin je za svaku pohvalu. Obišao sam Srbiju, druge države, ali je odnos prodavaca i kupaca ovde najbolji – veli Macanović.
