Da li je najveći problem nedostatak lekara, previše administracije, zanemarena prevencija, nedostupnost specijalista ili gubitak poverenja u institucije? Odgovor na to pitanje nije jednostavan, ali je upravo o njemu bilo reči na nedavno održanoj tribini „Od čega boluje zrenjaninsko zdravstvo” u Klubu „Zona društvenog dijaloga”. Razgovor je moderirala socijalna radnica i zdravstvena saradnica Opšte bolnice Radmila Trebovac. Ona je istakla da je cilj tribine da pokaže kako se političke i sistemske odluke odražavaju na svakodnevni rad zdravstvenih ustanova, ali i da se ponude moguća rešenja. O problemima sa kojima se medicinari svakodnevno susreću govorili su dr Snežana Bolozanov Ćurčić iz primarne zdravstvene zaštite i dr Ljubiša Murgić, anesteziolog Opšte bolnice „Đorđe Joanović”. Prema rečima dr Bolozanov Ćurčić, prevencija bi trebalo da predstavlja osnovu, ali je u praksi potisnuta.
– U teoriji je preventiva najvažnija, ali mi za nju nemamo vremena. Pacijenti bi daleko ređe dolazili u domove zdravlja i bolnice kada bismo imali mogućnost da se više posvetimo sprečavanju bolesti i edukaciji stanovništva – istakla je ona.
Posebno je ukazala na sve veće administrativno opterećenje lekara, koje oduzima vreme namenjeno pacijentima.
– Mi smo učili da lečimo ljude, a ne da veći deo radnog vremena provodimo za kompjuterom. Danas nas mnogi pacijenti doživljavaju kao nekoga ko izdaje upute i recepte, a ne kao lekara koji ima vremena da razgovara sa njima – rekla je dr Bolozanov Ćurčić.
O preopterećenosti Bolnice govorio je i dr Ljubiša Murgić, ukazujući da su urgentne i prijemne ambulante godinama preuzimale ulogu koju bi trebalo da ima primarna zdravstvena zaštita.
– Kada sam bio mlađi lekar, u jednoj smeni sam imao i po 70 ili 80 pregleda. U takvim uslovima neminovno se postavlja pitanje koliko je moguće svakom pacijentu posvetiti dovoljno vremena – naveo je Murgić.
Učesnici tribine razgovarali su i o nedostatku kadrova, posebno medicinskih sestara i tehničara. Kao ilustraciju problema, Murgić je naveo da je konkurs za medicinske sestre na intenzivnoj nezi bio otvoren šest meseci bez ijednog prijavljenog kandidata. Bilo je reči i o političkom uticaju na zdravstveni sistem, sindikalnom organizovanju, prekvalifikacijama u zdravstvu i sve češćem dopunskom radu medicinskih radnika u privatnom sektoru.
– U idealnom sistemu voleo bih da radim samo u bolnici i da imam dovoljno vremena za porodicu. Međutim, nedostatak kadrova i okolnosti u kojima radimo često nas teraju na dodatni angažman, što vremenom dovodi do premora i sagorevanja – ocenio je Murgić.
U diskusiji su učestvovali i građani, koji su poručili da nisu izgubili poverenje u lekare, već u sistem. Kao jedan od najvećih problema istaknuta je nedostupnost termina kod specijalista preko sistema IZIS, dok je pohvaljen rad pojedinih službi koje i u teškim uslovima uspevaju da zadrže visok nivo profesionalnosti.
Iako tribina nije ponudila jednostavne odgovore, pokazala je da su problemi dobro poznati i lekarima i pacijentima. Zajednička poruka učesnika bila je da zdravstveni sistem ne čine samo zgrade i oprema, već pre svega ljudi, kojima su potrebni vreme, podrška i uslovi da svoj posao obavljaju onako kako su učili – u korist pacijenata.
S. VORKAPIĆ FOTO: ARHIVA LISTA „ZRENjANIN” i PRINTSKRIN KLUB ZONA
