Kakva je 2016. i šta nas čeka u 2017. godini
Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Od 2009. godine u Srbiji su ostvarivane promenljive stope rasta BDP-a. Svodeći na nekakav prosek, u tom periodu imali smo stagnaciju od 0,07 procenta. Procenjeni rast srpske ekonomije od 3 (tri) odsto u 2016. godini otuda je, nema sumnje, „dobra vest”.
Dobro je i to što je ovaj rast jednim delom ostvaren zahvaljujući uspostavljanju makroekonomske stabilnosti (smanjivanje fiskalnog deficita, niska inflacija, smanjenje deficita u razmeni sa inostranstvom, unapređenje poslovnog ambijenta…). Međutim, ono što ne može da zasluži pozitivne ocene jeste činjenica da strukturne reforme u ovoj godini nisu ostvarivane željenim tempom, što se najverovatnije može objasniti održavanjem izbora i relativno dugim periodom formiranja Vlade.
Drugi, vrlo značajan razlog pozitivnih rezultata domaće privrede u 2016. godini jesu povoljni trendovi u svetskoj ekonomiji. Niske kamatne stope i obilna ponuda kapitala na svetskom tržištu uticali su na povećanje obima stranih direktnih investicija, ali i smanjenju kamatnih stopa unutar zemalja našeg regiona (centralne i istočne Evrope). To je dodatno doprinelo tome da investitori odluče da ulažu u manje razvijene zemlje, posebno one koje su svojim ekonomskim politikama, usmerenim na „popravljanju” statističkih podataka i pokazatelja, uspele da povrate njihovo poverenje. Investicije u našoj zemlji su, pri tome, bile usmerene u izvozno orijentisani segment privrede, tako da su najveći doprinos rastu BDP-a dali neto izvoz i bruto investicije u osnovna sredstva. Izvoz je u sva tri kvartala ove godine zabeležio dinamičan rast, budući da je ostvarena prosečna stopa rasta od oko 11 procenta. S obzirom da je rast izvoza bio veći od rasta uvoza, doprinos neto izvoza rastu BDP-a je iznosio nešto više od jednog procentnog poena. Bruto investicije u osnovne fondove su, takođe, zabeležile visoku prosečnu stopu rasta od nepunih šest odsto i dale su doprinos rastu BDP-a od, takođe, jednog procentnog poena.
Pošto rast male otvorene privrede, poput naše, u značajnoj meri zavisi od kretanja na svetskom tržištu i od ekonomske situacije u privredama zemalja koje su naši najveći i najznačajniji partneri, dugoročno održiv rast se može obezbediti jedino tako što će se u zemlji uspostaviti kvalitetan privredni sistem, efikasno pravosuđe i državna birokratija, zatim kvalitetan obrazovni proces, politička stabilnost… Neredovni izborni ciklusi svakako ne idu u prilog stvaranja te stabilnosti. Parlamentarni izbori u našoj zemlji se od 2000. održavaju maltene svake dve godine. Učestalo održavanje izbora usporava, a ponekad i menja smer reformi, jer se u tim situacijama neretko formiraju vlade na bazi „širokih koalicija”, pa je teško „pomiriti” sve interese. I naredna godina za nas je izborna (čekaju nas najmanje predsednički izbori), pa postoji opravdana bojazan da bi to moglo negativno da utiče na dinamiku reformi.
