Uz svaki primerak tiražnih dnevnih novina dobijete i katalog sa aktuelnom ponudom iz asortimana velikog trgovinskog lanca, koji maloprodaju ima i u Zrenjaninu. A u najnovijem – poglede mame šarene slike voća iz dalekih zemalja: mango, avokado, đumbir… Tu su i takvi plodovi sunca za koje do sada nikad nisam ni čula – liči, pitahaja, pešon frut, karambola, marakuja, tamarilo… Međutim, na zrenjaninskim rafovima toga nema. Ima ananasa, japanskih jabuka i nara, i to je „u vr‘ glave” što se egzotike tiče. Doduše, nisam ulazila baš u svaku prodavnicu, ali opet, vidim da marakuje i karambole nema ni u najstrožem gradskom centru. A ne verujem ni da se odmah sve razgrabilo, pa ponestalo dok sam ja stigla.
Ne bi me iznenadilo da ovakav asortiman nije ni predviđen za naš grad – trgovci, naravno, znaju kakva je kupovna moć Zrenjaninaca, i sa tim usklađuju i svoju ponudu. Plitak džep znatno redukuje izbirljivost kupaca, a bogme ograničava i njihovu radoznalost da probaju nešto novo. I stvarno, kad sam pažljivije uporedila i cene u onom katalogu, pokaže mi se da je baš tu kvaka: plodovi dalekog sunca, koji nisu, eto, ni stigli do naših rafova, ne koštaju manje od 1.500 dinara za kilogram. Jasno je, dakle, da pitahaja, liči i marakuja nisu za Zrenjanin, gde su zarade, već godinama, ispod i republičkog i pokrajinskog proseka, o nezaposlenima da i ne govorim. Nama će biti dovoljno egzotičan i ananas (na popustu, 100 dinara po kilogramu)…
Baš sam našla čime da se bavim – karambolom i pitahajom, kad neko nema ni za hleba! I to sad, kad je Vučić najzad prelomio i obnarodovao svoju odluku da ćemo na proleće opet svi na izbore, ne samo pokrajinske i lokalne, nego i republičke! On u naše biračke ruke polaže svu svoju državnu moć, a ja prebrojavam egzotične voćke i zamajavam čitaoce. Ljiljana Bailović
