Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, u 2019. godini, finansiraće: saobraćajnu infrastrukturu u Novom Sadu (400 miliona dinara), lokalni put Stapar – Sivac (150 miliona), izgradnju gradske pijace u Kikindi (93,7 miliona), fiskulturnu salu u Alibunaru (78,2 miliona), izgradnju potamiškog kolektora u Pančevu (96 miliona), parterno uređenje centra Kanjiže (57,6 miliona), drugu fazu saobraćajnice u Šidu (39 miliona), rekonstrukciju doma kulture u Deliblatu (28 miliona)…
Ni na jednom od sedam raspisanih javnih konkursa nije odobren projekat za (su)finansiranje koji bi se realizovao u Zrenjaninu. Vredno podsećanja je to da je naš Grad treći po veličini u Vojvodini, a teritorija koju „pokriva“ je druga u Srbiji. Kako to da centar Banata nije uspeo da (pri)dobije podršku iz pokrajinskog budžeta koji broji stotine miliona dinara? Malo čudna situacija, zar ne?!
Međutim, pažljivija analiza odnosa Novog Sada i Zrenjanina podstiče na promišljanje da nije u pitanju nehat pokrajinskih vlastodržaca, već namera. Konkretno govoreći, nijedan Zrenjaninac ne zauzima nimalo značajnu poziciju u Vladi Vojvodine! Da nije LJajićevog SDP-a, ne bismo imali u Banovini čak ni pomoćnika pokrajinskog sekretara.
Povrh svega, nejasno je ćutanje naših političara! Da li partijska disciplina potire lokalpatriotizam?
