Dokle god postoji kultura, opstaje i narod koji ju je stvorio. Sa njenim uništenjem briše se i njegovo postojanje. Velik doprinos pripada slikarima, koji su čovečanstvo zadužili delima čiji sjaj ni danas ne bledi. Da bi sve to postigli bila im je neophodna potpora uglednih ljudi – mecena. Pružali su im finansijsku, ali i svaku drugu podršku.
Danas, mecenarstvo opstaje na drugačiji način, kroz privrednike, vlasnike preduzeća i ljude dobre volje. Svi oni imaju želju da pomognu onima kojima je najpotrebnije.
KREM DE LA KREM
Borislav Umićević, vlasnik kompanije „UM-ING” (Umićević inženjering), 12. put organizovao je likovnu koloniju. Trajala je od 22. do 24. oktobra. Svoj doprinos dali su: Rudolf Brkić, Viorel Flora, Marijan Baroš, dr Dragan Hajrović, Aleksandar Aca Kačar, mr Branko Đukić, Mihail Mile Kulačić, Maja Jurić, Marina Bojanić, Stevan Subić i dr Rastko Stefanović. Od samog početka učestvuje i Javor Rašajski iz Vršca. Među specijalnim gošćama našle su se Adela Flora, Irena Hajrović, Anamarija Tot i Maja Volk.
– Nastavili smo tradiciju okupljanja umetnika različitih generacija i izraza. Oni svojim radom doprinose raznovrsnosti i kvalitetu manifestacije. Posebno mi je drago što se među učesnicima nalaze stalni članovi, koji prate razvoj kolonije od samih početaka, ali i novi stvaraoci i posebni gosti koji donose svežinu i nove perspektive – rekao je Borislav Umićević.
Prema njegovim rečima, tokom prethodnih godina događaj se razvijao organizaciono, umetnički, ali i po prepoznatljivosti. Ono što se nije menjalo jeste ideja susreta, razmena iskustava i podrška stvaralaštvu.
– Pokazali smo da su privreda i umetnost spoj snage i kreativnosti, praktičnosti i inspiracije i da zajedno doprinose razvoju društva u celini. To je vrednost koju želimo da očuvamo i dalje. Nastojaćemo da Kolonija ostane mesto gde se autori rado vraćaju i gde nastaju dela koja svedoče o kontinuitetu i posvećenosti – poručio je naš sagovornik.
PLEMENITA MISIJA
Ponosan je i na dve humanitarne aukcije slika koje su upriličili. Prikupili su i značajna sredstva. Na taj način obezbeđena je neophodna oprema za zrenjaninsku Bolnicu, tačnije Odeljenju neonatologije.
– Ne mogu a da ne pomenem umetnika i mog velikog prijatelja Slavka Konculova, koji je bio inicijator cele priče. Njegova ideja nastavila je da živi i razvija se, a sama Kolonija i danas nosi pečat njegovog stvaralačkog duha – dodao je Umićević.
Viorel Flora, takođe prisutan od samog početka, podsetio je na činjenicu da Zrenjanin ima više od stotinu akademskih slikara. Kako je naveo, lokalni autori sa nestrpljenjem očekuju poziv i Koloniju smatraju najvažnijim događajem u godini.
– Tolerancija i nesebična podrška gospodina Bore najviše doprinose našem opstanku. Slikari su individulaci i nije lako sastaviti tim od takvih ljudi. Koliko god mogu doprinosiću ovom događaju gde se interes umetnosti i zajednice stavlja iznad ličnog – kazao je Flora.
Magistar slikarstva Branko Đukić javnosti je poznat kao idejni tvorac „Stripolisa” i urednik istoimenog časopisa autorskog stripa. Njegova dela su i inspirisana devetom umetnošću.
– Činjenica da sam od samog početka učesnik na likovnoj koloniji, govori dovoljno o tome koliko cenim pokušaj, trud i zalaganje organizatora da istraje na putu humanosti i etičnosti. Svestan dobrih namera, samoodricanja i odgovornosti inicijatora i sam se trudim da svaki put na isti način odgovorim kvalitetom svojih radova. Ovakvo okupljanje je prilika da se sretnem sa starim prijateljima, upoznam nove, ali i da se setim onih koji nažalost više nisu među nama, poput Slavka Konculova, jednog od osnivača i čoveka velikog srca – kazao je Đukić.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: VOLIMZRENJANIN.COM
PRIJATELJSTVO IZ LUVRA TRAJE I DANAS
Maja Volk svojim prisustvom uveličala je i ovogodišnju Koloniju. Evocirala je uspomene kada je u Parizu, na studijama upoznala Viorela Floru od koga je dobila prva slikarska iskustva i koji joj je kasnije bio mentor. Oboje su bili stipendisti Vlade Francuske. Među njima se rodilo prijateljstvo koje traje i danas.
– Viorela Floru sam srela 1981. kada je kao kopista radio u Luvru. Tada je uradio jednu fantastičnu sliku koju nikada nije želeo da proda. Grupe turista su dolazile i nudile mu ogromno bogatstvo za nju. I nije je dao. Imala sam mesečnu propusnicu kao proučavalac i svaki dan sam dolazila u taj božanstveni muzej. U pauzama smo, zajedno sa čuvarima, ručali u „podrumu” Luvra. Iznad vas je Rembrant, a vi jedete najbolje makarone… To je bilo neko drugačije, lepše vreme koje ću zauvek pamtiti – prisetila se Maja Volk.
Nakon srednje muzičke škole „Josip Slavenski”, gde je učila klasičnu gitaru, diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Uporedo je završila engleski i španski na Filološkom fakultetu.
