ODLUKA O PROGLAŠENjU DOBITNIKA NAGRADA TREĆEG MEMORIJALNOG KONKURSA  „MOMČILO MOMA STOJKOV“ ZA NOVINSKU REPORTAŽU

Žiri trećeg Memorijalnog konkursa „Momčilo Moma Stojkov” za novinsku reportažu doneo je odluku o proglašenju dobitnika prve, druge i treće nagrade.

Prvu nagradu osvojila je reportaža „Po mladu u Albaniju!“ Draga Todorovića, objavljena 3. juna 2016. godine u „Glasu Srpske“.

Drugu nagradu osvojila je reportaža „Kod Pište i Duce na Velikom bregu“ Jovana Tanurdžića, objavljena u nedeljniku „Novosadski reporter“ 29. decembra 2016. godine.

Treću nagradu osvojila je reportaža „Nema raja bez zavičaja“ Željka Dulanovića, objavljena 28. februara 2016. godine u dvonedeljniku „Varoške novine“ koji izlazi u Novoj Varoši.

Nagrade se sastoje od povelje i novčanog iznosa.

Konkurs je posvećen doajenu novinarstva, dugogodišnjem televizijskom i radio novinaru i reporteru lista „Zrenjanin“ Momčilu Momi Stojkovu (1945-2013). Prema propozicijama, u konkurenciju za nagrade ušle su novinske reportaže objavljene tokom 2016. godine u štampanim medijima na srpskom jeziku.

                                                     OBRAZLOŽENjE

Veteran novinarske beležnice, medijski poslenik sa skoro četiri decenije iskustva u profesiji, Drago Todorović je i minule, 2016. godine, iza sebe ostavio pregršt reporterskih tragova u „Glasu Srpske“, „Srpkom borcu“, „Blicovom“ izdanju za Republiku Srpsku i drugim štampanim medijima. Njegova reportaža „Po mladu u Albaniju!“, prvonagrađena na trećem Memorijalnom konkursu „Momčilo Moma Stojkov“, objavljena je 3. juna 2016. godine u banjalučkom dnevniku „Glas Srpske“. Todorović se za nagradu na ovogodišnjem konkursu preporučio trima reportažnim zapisima koji po svemu odgovaraju propozicijama – u svakoj od njih reč je o životnim iskušenjima ljudi iz ruralnih područja i osetljivih socijalnih grupa. Posebne kvalitete Todorovićevog rukopisa čine široka perspektiva u sagledavanju životnih fenomena o kojima piše i otpor prema predrasudama. Pa iako s posebnom brigom i pažnjom prati sudbine ratnih veterana Republike Srpske ili retkih srpskih povratnika u Federaciju BiH, autor u ovim napisima ne propušta da posvedoči i o lepim primerima komšijske saradnje sa Bošnjacima u posleratnom razdoblju. O jednom nesvakidašnjem vidu takve „saradnje“, na koju životne okolnosti pre ili kasnije nateraju običnog čoveka u kolopletu istorije, govori i prvonagrađena reportaža. To je moćno svedočanstvo o načinu na koji jedna bazična ljudska potreba – potreba da se zasnuje porodica – jednim potezom razvgrava bagaž istorijsko-političkih netrpeljivosti i decenijama podgrevane barijere nacionalnih stereotipa.

* * *

Reportaža „Kod Pište i Duce na Velikom bregu“ Jovana Tanurdžića, objavljena u nedeljniku „Novosadski reporter“ 29. decembra 2016. godine, pleni najpre sugestivnim prikazom svakodnevice na sremskim salašima u okolini Beške. S jedne strane to je prepoznatljiva vojvođanska „zimska bajka“ u kojoj protagonisti s karakterističnim pokrajinskim dijalektom progovaraju o poslovima i danima na ovom osobenom vidu poljoprivredne ekonomije. S druge strane reč je o storiji koja u širem kontekstu osvetljava salašarski način agrarne proizvodnje, predstavljajući ga kao još uvek nedovoljno iskorišćeni adut ne samo modrenog ratarstva i stočarstva, već i sve popularnijeg etno turizma. Priča sa nadnaslovom „Decembarski salašarski divani kod Beške“ ishod je temeljnog terenskog rada profesionalnog izveštačaa, a replike sagovornika i deskripcije okoline dati su kroz leksički raskošan stilski izraz. Reportaaža se efektno završava finom poentom o simbolici gotovo stoletnih jablanova koji krase salaš Duce Stojšića.

* * *

Reportersko čulo po pravilu se odlikuje sposobnošću da „u letu“ prigrabi krajnje neobičnu, bizarnu životnu sudbinu. Takva tematska dragocenost najčešće obezbeđuje više od polovine žurnalističkog uspeha. Sa druge strane,  izveštač prefinjenog osećaja po pravilu je osposobljen za još zahtevniji izazov – osvojiti čitalačku pažnju zapisom o zanemarenim, „zaboravljenim“ ljudima, za čiju se životnu storiju neće grabiti nijedan tabloid žedan senzacija. Upravo to pošlo je za rukom Željku Dulanoviću, autoru reportaže „Nema raja bez zavičaja“, objavljene 28. februara 2016. godine u dvonedeljniku „Varoške novine“. Naša novinarska baština bila bi kudikamo siromašnija bez autora koji se ne libe da se zapute stazama i bogazama zabačenih planinskih sela i ravničarskih zaselaka, a Dulanovićeva storija o skromnom domaćinstvu brata i sestre Bralović iz sela u okolini Nove Varoši upravo je topla ljudska priča o običnim, skrajnutim pojedincima, priča kakvu bi ovejani tragaoci za tabloidnim „senzacijama“ zacelo prevideli bez trunke griže savesti. Pa opet, reportaža ovog autora postupno pleni, a naposletku i osvaja čitaoca pojedinostima o svakodnevnom životu brata i sestre u petoj deceniji života, koje fizički hendikepi i oskudica ne sprečavaju da na život gledaju sa vedrinom i nadom.

Zrenjanin, 18. septembar 2017. godine

Članovi žirija
Aleksandar Bjelogrlić
Ljiljana Bailović
Biljana Mandić