Bila je i Dečja nedelja. Deca Zrenjanina, kao i uvek, lepa, nasmejana, kreativna. „Neću da brigam, hoću da se igram”, bio je slogan ovogodišnje manifestacije.
Kao i svake godine Dečja nedelja se obeležava prve nedelje u mesecu oktobru. Cilj je da se javnosti skrene pažnja na decu i mlade, na njihove potrebe i prava u porodici, društvu i lokalnoj zajednici, na prava da odrastaju u što boljim uslovima, na jednake šanse za razvoj i ostvarenje svojih potencijala. Dečja nedelja je prvi put obeležena 1934. godine na predlog organizacije Prijatelji dece Srbije, a 1987. godine našla se i u Zakonu o društvenoj brizi o deci.
E, sad, posred te Dečje nedelje koja kaže da deca trba da se igraju, u jednoj gradskoj osnovnoj školi, đaci šestaci imali su u jednom danu tri kontrolna. Jedan ceo, i dva po petnaest minuta. U kojoj školi? Ne bih da kažem, da ne bude da im opet zadaju kontrolne, pa da deca ne dižu glavu. Uostalom, verujem da u mnogim školama nije bolje. Bez obzira jesu li kontrolni najavljeni, utiču li ili ne na ocenu… Nije to bitno. Bitno je to što smo imali nedelju posvećenu deci, u kojoj su odraslima poručili „neću da brigam”. E, pa sad, poruka kao da nije stigla do njihovih učitelja, nastavnika, profesora, svih onih koji bi trebalo da im omoguće da ta nedelja za njih bude posebna. Nije stvar samo u tome da igraš i pevaš, da organizuješ dečji vašar. Malo poštovanja nije na odmet.
Što se kontrolnih tiče, nemam ništa protiv, sve je to predviđeno pravilnikom. Ne bi, međutim, bilo loše da kontrolne dobijaju i odrasli, recimo oni koji se nalaze na nekim bitnim funkcijama. Pa da vidiš pitanja – da li je urađeno to i to, da li smo vratili kredite ili se stalno zadužujemo, na šta se troše novci, u kojoj fazi nam je fabrika vode, ima li ili nema obilaznice, koliko će još vode proteći Begejom (čuj mene) dok se sve obećano ne ostvari.
E, takav kontrolni ne bi bio naodmet.
