U eri instant kupovine i jednokratnih stvari, sve više se pažnja posvećuje autentičnom. Upravo na toj filozofiji tri ovdašnje preduzetnice grade svoj biznis, prkoseći industrijskoj monotoniji. Kroz heklane igračke koje postaju najdraži drugari mališana, preko jedinstvenog nakita i torbi, pokazuju kako se tradicija i moderan dizajn spajaju u uspešan preduzetnički poduhvat.
MINĐUŠE, ŠOLJE, JASTUČNICE
Nataša Živkov Stojkov je završila slikarstvo na novosadskoj Akademiji umetnosti. Od 2002. radi kao nastavnica likovnog u dve ovdašnje osmoletke. Učestvovala je na mnogim izložbama u zemlji
i inostranstvu. Godinama se bavi primenjenom umetnošću i predstavlja autorski projekat „Natkin design”. U njenom ateljeu kupci mogu pronaći minđuše, broševe, šolje, tekstilne predmete. Posebnu pažnju privlače futrole za mobilne telefone od kepera. Sama ih oslikava i ukrašava ručno vajanim dugmadima. U saradnji sa prijateljicom, dizajnira torbe i jastučnice koje služe kao platno za njene originalne motive.
– Kada se spoje prosveta, umetnost i preduzetnički duh, nastaje autentična priča o kreativnosti koja pronalazi svoj put do publike mimo masovnih kanala prodaje. Posao u školi mi je glavni izvor zarade. Kreativni se odvija u limitiranim tiražima – onoliko koliko mi vreme i energija dozvoljavaju – kaže Nataša Živkov Stojkov.
Prema njenim rečima, ostvaruje prihod u vrednosti dve prosečne plate. Zaradom pokriva troškove. Ono što pretekne je skroman, ali značajan dodatak kućnom budžetu.
– Cene poštuju uloženi trud i skupe materijale, ali svesno nisu ni previsoke. Smatram da svako treba da ima priliku da priušti sebi mali komad umetnosti. U vremenu masovne proizvodnje, posedovanje nečega što je prošlo kroz ljudske ruke i nosi lični pečat ne bi smelo da bude luksuz za malobrojne – dodaje Nataša za list „Zrenjanin”.
RADOSNO DETINJSTVO
Smiljana Sinđić rodom je iz Aranđelovca. Diplomirani je inženjer voćarstva i vinogradarstva (agronom). Nakon studija u Beogradu, 2005. se doselila u naš grad i godinama uspešno radi u struci. Iz hobija je počela da se bavi ručnim radom, najviše heklanjem igračaka.
– Kao dete sam stalno nešto pravila. Ideja da se bavim rukotvorinama u meni je dugo bila zatrpana obavezama, poslom, porodicom. Poželela sam da svojoj ćerki napravim unikatnu igračku koja neće završiti u nekom ćošku ili džaku, već će biti i prelepa uspomena kada odraste. Tako je nastala prva Natalijina lutka. Sa njom je rođen i brend „Nataly‘s toys” – prisetila se Smiljana Sinđić.
Tehnika za koju se opredelila naziva se amigrumi i dolazi iz Japana. Naša sagovornica veli da je reč o pravoj umetnosti. Igračke napravljene na takav način su jedinstvene. Izrađene su sa puno ljubavi, od pamuka, a u njima je antialergensko silikonsko punjenje. Peru se u mašini, na 30 stepeni, i potpuno su bezbedne. Smiljana priča da najpre nije nameravala da prodaje svoje rukotvorine. Društvene mreže su joj najviše pomogle da dopre do mušterija.
– Želje su razne. Kupci često požele istu lutku koju sam napravila. Objasnim im da je to ručni rad i da nijedna ne može biti identična. Zajedno biramo boje u skladu sa tim šta dete ili onaj kome je igračka opredeljena voli. Obično pravim životinje, često kućne ljubimce mušterija. Imala sam porudžbinu pudle što mi je bilo jako zahtevno. Neke sam morala i da odbijem, jer mi nisu bile interesantne. Najčešće ljudi traže čuvenu ovčicu Šone. Ona je najomiljenija. Za bebe najviše pravim hobotnice – kaže naša sagovornica.
Za izradu jedne, manje komplikovane potrebno joj je minimum devet sati neprekidnog rada. Zahtevnije stvara i po deset dana.
– Ovo nije biznis od kojeg može da se zaradi. Prvenstveno se u njega upušta iz hobija i ljubavi. Inspiraciju pronalazim u oduševljenju mama, njihove dece, mojih mališana. Osmesi i zagrljaji kada ugledaju novu igračku, napravljenu samo za njih, nemaju cenu – poručuje Sinđić.
TORBE, PRIVESCI, KAPE…
Tanja Lukić je takođe posvećena ručnom radu. Kako je za naš list ispričala, heklanjem je počela da se bavi pre četiri godine. To joj je bila terapija u vrlo teškoj životnoj situaciji. Vremenom je preraslo u hobi, potom i u prepoznatljiv brend na internetu. Danas naša sugrađanka izrađuje torbe različitih modela i veličina, priveske za ključeve, kutijice za bežične slušalice, futrole za naočare, kape, šalove i druge proizvode. Cene se kreću od dve do pet hiljada dinara.
– Svaki komad se dobija nakon mnogo strpljenja, ljubavi i pažnje. U njemu se ogleda njegova jedinstvenost. Ručni rad za mene ima posebnu vrednost, jer u sebi nosi vreme, posvećenost i emociju. Zato mi je jako važno da proizvod bude lep, funkcionalan, kvalitetan i da traje. Svaki ponaosob predstavlja novi izazov, ali i priliku da kroz svoj rad prenesem deo sebe – kaže Tanja Lukić.
Najveća motivacija su joj zadovoljni kupci koji se vraćaju. Veruje da se iskrenost, kvalitet i ljubav prema onome što radi uvek prepoznaju i na tome temelji svoj brend.
– Nadam se da će „Tanjina heklica” nastaviti da raste. Sigurna sam da će još mnogo kreacija pronaći put do ljudi koji prepoznaju kvalitet i toplinu ručne izrade – poručuje Lukić.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: „NATKIN DESIGN”, „NATALY‘S TOYS” i „TANJINA HEKLICA”
