Najveću buku trpe građani koji žive uzduž magistralnog puta, odnosno na Bulevaru Milutina Milankovića, gde indikator buke dostiže skoro 65 decibela, koliko je i dozvoljena u zoni tog mernog mesta (65 danju, 55 noću), pokazuju podaci u izveštaju o merenju buke u Zrenjaninu, koji je u januaru i februaru podneo Zavod za javno zdravlje Zrenjanina, a potpisala ga je dr Dubravka Popović.
Prema istom izveštaju, najveća razlika između dozvoljene jačine buke i realnog stanja u januaru je bila kod Gerontološkog centra (60), gde je dozvoljena buka maksimalno 50 decibela. U februaru je buka, osim kod Gerontološkog centra (62,6) bila pojačana i kod Opšte bolnice „Đorđe Joanović” (58,8), Medicinske škole (60), kao i u stambenoj zoni kod mernog mesta u Ulici Laze Kostića (60). Kod bolnice i u zoni škola je dozvoljeno maksimalno 50 decibela, dok je u stambenoj zoni dozvoljeno do 60 decibela.
Doktorka Popović je u svom izveštaju upozorila da je buka štetna na više načina.
– Buku od 30 do 60 decibela čovek podnosi prilično dobro. Ona od 60 do 90 decibela već smeta organizmu u celini i izaziva smetnje sluha. Jača buka izaziva oštećenje sluha i mentalnog zdravlja. U principu, jača buka izaziva negativne posledice brže. Fizičko dejstvo ogleda se kao ometanje sna, problemi sa sluhom i slično, dok su psihički uticaji drugačiji, ali ne manje bitni. Stres je rizik faktor za srčani udar, a velika buka izaziva i neraspoloženje, ljutnju, osećaj nemoći, demotivisanost. Postoji i socijalni aspekt negativnih uticaja buke, a to je uglavnom smanjena komunikacija među ljudima. Ni ekonomski aspekt nije zanemarljiv. Veći su troškovi lečenja kao i invaliditet uzrokovan sličnim problemima – navela je u svom izveštaju dr Popović. Ona je sa kolegom dr Sašom Petkovićem u godišnjem izveštaju za prošlu godinu navela nekoliko rešenja za smanjenje buke u gradu.
– Neka od rešenja su promena režima saobraćaja, odnosno pridržavanje ograničenja brzine, pešačke zone, „ekološki semafori”, sa oznakom „Molimo ugasite motor”. Zatim, obilaznice za teretna vozila, jer znatan broj teretnih motornih vozila, koja prolaze kroz grad, ne koristeći tranzitni pravac, doprinose povećanju nivoa buke. Takođe, poželjne su zaštitne ograde duž opterećenih saobraćajnica, železničkih pruga, ali i primena strožih ograničenja pri tehničkim pregledima vozila koji važe u EU, kao i posebne takse za bučnija vozila i/ili isključivanje iz saobraćaja vozila sa prekomernom bukom. Onda zoniranje uz ozelenjavanje naselja, što osim poboljšanja mikroklime utiče i na zaštitu od buke – navode stručnjaci iz Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin, i dodaju da je potrebna redovna primena građevinskih sonoizolacionih materijala, pregled projekata industrijskih objekata u cilju ispunjenja uslova za zaštitu od buke i redukcija iste na radnom mestu, ali i edukacija i zdravstveno prosvećivanje stanovništva. U gradu 10 mernih mesta
Merenje se svakog meseca vrši na šest od 10 mernih mesta u pet zona: Zona područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, zatim školska, čisto stambena zona, poslovno stambeno područje i administrativno-upravna zona i zona magistralnih i gradskih saobraćajnica.
Merna mesta se nalaze u okolini Opšte bolnice „Đorđe Joanović”, Gerontološkog centra, Medicinske škole, vrtića „Vila”, ulice Jovana Popovića, Olge Petrov, Laze Kostića, pijace „Bagljaš”, Trga slobode i na Bulevaru Milutina Milankovića.
