Piše: Dalibor Bubnjević, direktor i glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“
Otac me je (ne)svesno usmeravao ka trgovini! Reč je o delatnosti koja je njemu sigurno bila nametnuta. Pojedincima rođenim 1949. godine verovatno nije pruženo mnogo slobode izbora. Kako god bilo, zadovoljan sam gde me je usmerio. Nakon Zrenjaninske gimnazije došao sam kod sjajnih profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Oni su me naučili da je trgovina odraz u ogledalu stanja u privredi. Rodni grad je kroz poslednje tri decenije prošao ozbiljne lomove. Uprkos svemu, potvrđena je pretpostavka koju su postavili moji profesori. Tokom društvenog ponora, radnje su oskudne. Od 2000. godine je startovao novi život! Negirano je sve pređašnje zbog anahronosti, pa je stoga insistirano da ga treba menjati. U tom duhu smo prihvatili da se na kraju Miletićeve ulice sruši objekat nekadašnjeg proizvodnog giganta. Potom nam je logično bilo da se na istim temeljima izgradi hipermarket. Uveravali su nas da je to deo tranzicione pravde.
I dalje smo izloženi evro fanatizmu. No, nije nam jasno zašto je nestao savremeni maloprodajni format?! U njegove odaje se ušunjala kineska ponuda od koje smo toliko bežali devedesetih godina. Logično pitanje se postavlja, ko je bio u zabludi? Koga su lagali sve ove godine?
