Mudro trošiti je bitnije od imati?

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da njeni organi planiraju, uređuju i upravljaju javnim poslovima iz svoje nadležnosti, a koji su od interesa za stanovništvo. Postoji 17 programskih oblasti za koje su gradovi i opštine odgovorni: stanovanje, urbanizam i prostorno planiranje; komunalne delatnosti; lokalni ekonomski razvoj, turizam, poljoprivreda i ruralni razvoj; zaštita životne sredine; organizacija saobraćaja i infrastruktura; predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, socijalna dečja zaštita; zdravstveno, razvoj kulture i informisanja, sporta i omladine; opšte usluge lokalne samouprave; politički sistem i energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Za ispunjavanje zadatih ciljeva potrebna su sredstva. Zakon o finansiranju lokalne samouprave prepoznaje tri osnovna izvora novčanih sredstava: izvorni i ustupljeni prihodi i transferi sa viših nivoa vlasti. Izvorna primanja su ona čiju stopu i način određivanja definiše sama opština, dok ih u slučaju ustupljenih propisuje centralni nivo vlasti, pa ih potom prepušta u celini ili delimično lokalnom nivou. Prihod po stanovniku predstavlja pokazatelj fiskalnog kapaciteta jedinice lokalne samouprave (JLS). Koristi se za poređenje finansijske snage gradova i opština, odnosno kao posredan način za merenje njihove sposobnosti da finansiraju javne usluge i lokalni razvoj. Sredine sa većim javnim prihodima per capita imaju veće mogućnosti za obezbeđivanje usluga i kapitalnih investicija, mada stvarni rezultati suštinski zavise od toga za koje svrhe se troši novac iz gradske kase. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za 2024. agregatno (zbirno) posmatrano, na nivou svih LS u Srbiji budžetski prihod po žitelju iznosio je 678 evra. Zrenjanin je zabeležio iznos od 608 evra, što situaciju čini lošijom nego u Novom Sadu (1.089), Beogradu (890), Kikindi (677), Subotici (641), Pančevu (643), Somboru (633), Užicu (667), ali i nešto boljom u odnosu na Kragujevac (597), Niš (589), Vršac (580), Valjevo (574), Čačak (556). Proizilazi da Zrenjaninci, u poređenju sa žiteljima drugih gradova, nisu u mnogo lošijoj poziciji u pogledu obima i kvaliteta lokalnih javnih dobara i usluga. Međutim, preduslov da se to i ostvari je da se budžetska sredstva koriste svrsishodno i efikasno.
Za ocenu efikasnosti LS često se koristi pokazatelj „kapitalni izdaci po stanovniku”, veoma pogodan za upoređivanje stepena investicione aktivnosti. Prema ovom kriterijumu, Zrenjanin ne stoji baš najbolje. Reklo bi se sasvim očekivano, s obzirom na to da je u 2025. samo 10,5% od ukupnih rashoda gradskog budžeta upotrebljeno za investicije, što je znatno manje od državnog proseka (17,6%). Stoga i budžetski rashodi po stanovniku od 78 evra pozicioniraju Zrenjanin iza Novog Sada (223 evra), Beograda (144), Niša (138), Kikinde i Pančeva (po 106), Užica (97), Vršca (93), Čačka (89) itd. Računica pokazuje da su, iskazani po stanovniku, zrenjaninski javni prihodi bili za oko 10% manji od republičkog proseka, dok su kapitalni izdaci zaostajali mnogo više – čak 34%. Preporuka za one koji budu u prilici da upravljaju lokalnim javnim finansijama je da u strukturi izdataka daleko značajniji udeo dobiju kapitalni umesto tekući rashodi, čime bi se sledili primeri gradova koji i sa manje fiskalnog kapaciteta uspevaju da ulažu u produktivnije namene.