Sve tajne niti povezane u Spomen sobi – na rođendan
Magično, jako specijalno i najsrećnije sam se osećala u Zrenjaninu. Sve čestice života, ljubavi, radosti i ushićenja koje sam tokom detinjstva sakupljala u dvorištima svojih baka i deka, tetaka i roditelja, kao i braće i sestara, stvorile su posebno mesto u mojoj duši koje me je čuvalo i čuva još i danas na tom opasnom putu kojim svi prolazimo kroz život. Još jedan tajniji razlog veže me za Zrenjanin. Izuzetni umetnik, evropejac, avangardista i redak čovek koji je obeležio srpsku kulturu Todor Manojlović 50-tih godina prošlog veka je jednog mladog gimnazijalca koji je došao sa sela u Zrenjanin, podučavao, negovao i podržavao iz sve snage u njegovim prvim pesničkim pokušajima. Taj gimnazijalac je moj otac Petar. Verujem da je Todor hteo da se sve te tajne niti povežu baš danas.
Ovo je izjavila kompozitorka Isidora Žebeljen, redovna članica SANU, laureat „Nagrade „Todor Manojlović” za 2016. godinu. Ime dobitnice Nagrade je saopšteno na konferenciji za novinare koja je održana prošlog petka, 17. februara, na rođendan Todora Manojlovića, u njegovoj Spomen-sobi u Narodnom muzeju Zenjanin.
Isidora Žebeljan je dvadeset peti laureat nagrade Fonda „Todor Manojlović” za moderan umetnički senzibilitet koji je osnovala Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”.
Odluka je doneta 26. januara na sednici koja je održana elektronskim putem. O dobitnici su odlučili članovi Upravnog odbora, Vladislava Gordić Petković, Radovan Živankić, Predrag Miki Manojlović, Boško Milin i dosadašnji laureati Vladimir Arsenijević, Andraš Urban i David Albahari.
Baveći se, osim komponovanja, pijanizmom i dirigovanjem, redovna članica SANU i profesorka Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu Isidora Žebeljan u prebogatoj i višeslojnoj stvaralačkoj biografiji beleži mnogo nastupa i nagrada, pozorišnih i filmskih projekata, diskografskih izdanja, pedagoškog angažmana u univerzitetskoj nastavi i kreativnog umrežavanja sa glasovitim svetskim umetnicima – kaže se, između ostalog u obrazloženju.
Kako je obrazloženo, brojne su veze Isidore Žebeljan sa Todorom Manojlovićem, te da ih „u trajnom dosluhu čuvaju postupci umetničke forme i intelektualne prakse, kao i posvećenost interdisciplinarnom umetničkom angažmanu”.
– Jedna druga Isidora, Isidora Sekulić, u poeziji Todora Manojlovića opažala je i osunčani toskanski pejzaž, i tehnološka dostignuća civilizacije kojima prividno u tako lepom svetu nije mesto – obrazlaže žiri. – U spoju prividno nespojivog Isidora Sekulić prepoznala je potrebu da se predoče, kako kaže, naš trepet, naša epoha, napori i radosti čoveka našeg doba. Mnogostrukost i raznolikost umetničkih poduhvata, posvećenost kreativnom angažmanu i performativnoj praksi, ali ništa manje ni posvećenost pokušaju da se združe frule i flamingosi, da se uglazbe tradicija i inovacija, opredelili su žiri Fonda „Todor Manojlović” da nagradu za moderni umetnički senzibilitet dodeli Isidori Žebeljan, u čijem se obuhvatu sa njenim imenom sada obrelo i polje umetničke muzike.
Nagrada se sastoji od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata u ediciji „Feniks” Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin”.
Isidori Žebeljan Nagrada će biti uručena u baroknoj sali Gradske kuće. MODERNO U TRADICIJI
Fond „Todor Manojlović” od 21. juna 1991. godine prikuplja književnu zaostavštinu, proučava, objavljuje, populariše delo i čuva ime Todora Manojlovića, imajući u vidu značaj njegovog dela i njegovih uticaja.
Todor Manojlović (1883-1968), pesnik, dramski pisac, esejista, književni i likovni kritičar i prevodilac ostavio je za sobom značajnu, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu. Rođeni Bečkerečanin, a građanin Evrope, zrelošću i širinom poznavanja moderne književnosti i umetnosti, uticao je na obnovu srpske poezije još u vreme Prvog svetskog rata. Učestvovao je u zamahu koji je modernistički pokret dobio u posleratnom periodu. Početkom moderne srpske drame smatra se njegov „Centrifugalni igrač” (1930). Uz Stanislava Vinavera, bio je najobrazovaniji pisac 20. veka. Pisao je na nekoliko svetskih jezika. Jedini je autor istorije moderne evropske i svetske književnosti (pre Huga Fridriha) i teoretičar koji je pre T. S. Eliota uspostavio osnove modernog shvatanja književne tradicije. JEDNA JE ISIDORA
Isidora Žebeljan (Beograd, 1967) privukla je pažnju internacionalne javnosti svojom operom Zora D, koju je poručila Genesis Foundation iz Londona, premijerno izvedena u Amsterdamu 2003. godine, u režiji Dejvida Pauntnija i Nikole Raba. Ova produkcija je iste godine otvorila 50. sezonu Bečke kamerne opere. Nakon uspeha opere Zora D. neprekidno dobija porudžbine značajnih institucija i muzičkih festivala širom sveta… Komponovala je za izuzetne muzičke ansamble a njenu muziku su izvodili čuveni orkestri i solisti iz celog sveta. Ekskluzivni izdavač je Ricordi–Universal.
