Ministarstvo prosvete nije se oglasilo povodom predloga crkvenih zvaničnika da veronauka u osnovnim i srednjim školama (ponovo) bude obavezan izborni predmet, a ne izborni program – kako je Zakonom o osnovama sistema obazovanja i vaspitanja iz 2018. godine predviđen. Status veronauke, kao i građanskog vaspitanja, nije promenjen, a časovi se redovno održavaju.
U Zrenjaninskoj gimnaziji, koju pohađa 1.048 učenika, za časove veronauke izjasnilo se ove školske godine 658 đaka. Od toga 614 za pravoslavnu i 44 za katoličku. Građansko vaspitanje odabralo je 390 gimnazijalaca, saznajemo od direktora Milana Radakovića.
Predavači – veroučitelji, dobijaju za ovo saglasnost najviših crkvenih lica svake školske godine, tako da su i angažovani na određeno vreme. Odnosno, veroučitelj koji je predavao prethodne godine, nema garanciju da će to činiti i naredne. Inače, u ovoj obrazovnoj ustanovi smatraju da veronauka treba da bude obavezni izborni predmet.
ŠKOLE BLAGONAKLONE
Miroslav Brnjoš, direktor Osnovne škole „Žarko Zrenjanin”, smatra da bi veroučitelji trebalo da budu angažovani ceo ciklus. To bi bilo korisno za školu, đake i, naravno, za njih same, jer bi se na taj način povoljnije regulisao njihov radni status. Takođe, i ovde smatraju da to treba da bude obavezan izborni predmet.
U ovoj školi, više učenika pohađa versku nastavu, a tako je bilo i prethodnih: 2017. godine – 59 odsto, 2020. – 55, a 2021. godine 53 odsto, uz napomenu da je 2017. godine, škola imala 820 učenika, a ove 780. Đaci pohađaju katihizis i islamsku veronauku.
Brnjoš smatra da pri opredeljivanju za veronauku mnogo zavisi od odnosa škole prema veronauci, kao i od samih veroučitelja. Tako jedna od veroučiteljki, u školi predaje katihizis od 2002. godine.
– Mnogo je komentara i mišljenja izrečeno ovih dana po pitanju statusa verske nastave i zahtevu da se taj status konačno reši, iako ta mišljenja nisu uvek zasnovana i na činjenicama – kaže Milica Nenin, veroučiteljica u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin”.
Podseća da je verska nastava, od kad je 2001. vraćena u školski sistem pa do 2016. imala status obaveznog izbornog predmeta.To praktično znači da svako ima pravo da izabere između dva predmeta koji želi da sluša.
Međutim kada ga odabere taj predmet za njega postaje obavezan u smislu pohađanja časova u redovnoj nastavi. 2016. verska nastava svedena je na izborni program, dodaje Nenin. To je u nekim školama dovelo do toga da se verska nastava izmesti iz rasporeda časova, da se obavlja kao blok nastava nezavisno od ostalih časova.
RAZLIČITA TUMAČENJA
– U školi u kojoj ja radim već dvadeset godina, hvala Bogu, nije se ništa suštinski promenilo zahvaljujući dobronamernosti direktora i kolektiva, ali znam neke veroučitelje koji imaju problema. Crkva sada ne traži ništa specijalno, samo da se verskoj nastavi vrati status koji je uspešno postojao do 2016 – kaže naša sagovornica.
Objašnjava dalje da, ono što je u praksi predavačima još veći problem je nemogućnost da zasnuju radni odnos na neodređeno vreme („za stalno”).
OBNAVLjANjE UGOVORA
– To znači da nam svake godine, u avgustu, istekne ugovor i 1. septembra ga ponovo potpisujemo, ako je episkop potvrdio naše postavljenje. To znači da na bolovanje imamo pravo do isteka ugovora, a ako nismo ozdravili dobijemo otkaz. Porodiljsko odsustvo, takođe, po zakonu traje do isteka ugovora iako svaka žena, osim nas, ima pravo na godinu dana porodiljskog odsustva ili dve godine za treće dete.
O pravu na kredit da i ne govorimo, ili plaćanju na rate. Sve mora biti isplaćeno do isteka ugovora. O tome se ne zna, jer se o tome ne govori. I sad, kad je pitanje konačno pokrenuto, opet se više govori o svemu drugom nego o stvarnim zahtevima i problemima – ističe Milica Nenin.
PREDMET, A NE PROGRAM
Na poziv Srpske pravoslavne crkve i patrijarha Porfirija, biskup zrenjaninski dr Ladislav Nemet, predsednik Međunarodne Biskupske konferencije Svetih Ćirila i Metodija, prisustvovao je sastanku koji je nedavno bio upriličen u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Dogovorene su zajedničke aktivnosti kojima će se, u saradnji sa drugim Crkvama i verskim zajednicama, obeležiti dvadeset godina od povratka verske nastave u srpske škole. Planirane su aktivnosti koje će se sprovoditi u cilju konačnog utemeljenja statusa kako tog predmeta tako i njegovih nastavnika.
– Mi bismo želeli da se vratimo na izvorno tumačenje koje je prihvaćeno te 2001. godine kada je donet zakon u vreme tadašnjeg premijera Zorana Đinđića i patrijarha Pavla. Da to bude predmet, a ne samo program. Da deca sa roditeljima na početku prvog i petog razreda, a srednjoškolci mogu i sami, odluče i da ta odluka važi četiri godine – rekao je tada biskup Ladislav Nemet.
On je i napomenuo da versku nestavu neće moći da drže drugi profesori i nastavnici, već samo oni sa teološkim obrazovanjem.
