Zapušeni dimnjaci, stari kotlovi i neodržavane peći ugrožavaju život
U prethodnoj grejnoj sezoni (od sredine oktobra do kraja marta) vatrogasci su na teritoriji Srednjeg Banata intervenisali 106 puta kako bi gasili požare na građevinskim objektima. Ove godine za dva meseca evidentirano je 27 požara, a najčešći uzroci su neredovno i nestručno održavanje dimnjaka i grejnih tela, kotlova i instalacija, ali i nepažnja građana, poručuju iz vatrogasnog-spasilačkog bataljona Zrenjanin.
– Podsećamo vlasnike kuća i stambenih objekata da dimnjake treba pripremiti za grejnu sezonu, kako se ne bi zapušili i izazvali požar. Ukoliko se dimovodni kanali ne održavaju adekvatno, mogu da se začepe i ukućane dovedu u opasnost – ističe Branislav Milosavljević, komandant Bataljona. Savetuje da, ukoliko dođe do požara na dimnjaku, vatru ne treba gasiti vodom (jer to može izazvati njegovo pucanje), već odmah pozvati vatrogasce.
– Sezona nosi rizik od požara. Zbog toga apelujemo na građane da grejna tela redovno održavaju kako bi na vreme otklonili nedostatke. Podsećamo ih da grejalice budu dovoljno udaljene od predmeta koji bi se od toplote mogli zapaliti, kao i da ih isključe kada izlaze iz kuća – poručuje Milosavljević.
ČIŠĆENJE PREPUSTITI ODŽAČARIMA
Višegodišnje iskustvo u firmi „Dimničar 223” preneo nam je Radovan Bušin, koji od skoro radi kao predstavnik firme „Sipo 023”.
– Ljudi neozbiljno shvataju koliko je posao dimničara značajan i nas uglavnom zovu kada imaju problem. Često se dešava da ih sami čiste, ali ne mogu to stručno da urade kao što bi posao obavio profesionalac. U odžaku se skupljaju smolaste naslage i neretko može da dođe do samozapaljenja, da se uguše u kući tokom noći, a sve zbog nemarnosti – navodi Bušin.
Kaže i da je jako ozbiljan i odgovoran rad tzv. paljenje odžaka, koje se sprovodi u okviru čišćenja. To može da radi samo neko ko se time bavi, nikako amater. Zbog toga i apeluje: – Nemojte sami održavati odžake kako bi uštedeli!
– Ljudi ne shvataju da to nije skupo, da život nije skup. Ja ne izlazim na teren ispod 1.000 dinara, a idem i po selima. Jasno mi je da meni za neki posao koji traje po dva, tri, nekad i pet sati ne mogu ljudi platiti koliko realno to vredi – ističe Bušin i dodaje da postoje njegove kolege koje takav posao u gradu naplate po 400-500 dinara.
Navodi još da je redovno održavanje odžaka, kako u onim kućama u kojima se loži, tako i onih gde se greju na plin, značajno jer su tako sebi ukućani obezbedili mir i sigurnost.
Kako je ranije za naš list izjavio, dimnjake treba pregledati pre nego što krene grejna sezona. Neki to urade na vreme, a postoje slučajevi kada sugrađani zovu u sred zime da im se pregleda ili očisti dimnjak. Nažalost, iako treba da se održava svake godine, mnogi to ne rade, primećuje naš sagovornik.
– Prvenstveno pregledamo odžake, ali po zahtevu mušterije možemo da proverimo i grejno telo. Recimo da očistimo „smederevac”, da vidimo da li u kaljevoj peći ima promaje i tako dalje – zaključuje Bušin.
FASADNI POTISKUJU DIMNJAČKE KOTLOVE
Servisiranje plinskih kotlova preporučuje se na svake dve godine nakon završetka grejne sezone. Redovan servis produžava vek i omogućava im da rade punim kapacitetom, poručuju iz servisa „Nivas” koji se više od dvadeset godina bavi uvozom „Biasi” kotlova.
– Ne treba sačekati grejnu sezonu nespreman, već čim se prethodna završi pozvati servis kako bi spokojno sačekali sledeću. Na taj način izbegavaju se gužve do kojih dolazi kada dođe vreme da se opet upali grejanje – kaže Ivana Cvjetićanin iz „Nivasa”.
Prema njenim rečima, najčešće muke korisnika su gašenje grejanja zbog nestanka plina i vode u sistemu. U tim situacijama serviseri i preko telefona, u saradnji sa sugrađanima, mogu da objasne kako da reše problem. Ukoliko dođe do ozbiljnijih kvarova, naročito zimi, nužna je hitna intervencija.
– Dešava se da dođe do prekida u komunikaciji između termostata i baze kotla, što zahteva stručnu podršku. Kada nestane plin kotao treba restartovati da bi se ponovo pokrenuo. Često nam se javljaju i stariji ljudi koji iz straha ne žele ništa da diraju, iako mogu sami da intervenišu – objašnjava Cvjetićanin.
Poslednjih godina sve zastupljeniji su fasadni kotlovi koji svojim dimnjakom idu direktno kroz zid i gasove izduvavaju spolja. Na taj način, objašnjavaju, smanjuje se rizik od vraćanja štetnih gasova u prostor u kojem se boravi, što može biti kobno.
Sa druge strane, dodaju, dimnjački kotlovi ugrađuju se po posebnim uslovima. Zabranjeno je da se instaliraju u prostoru gde se stanuje. Obavezno moraju biti u kotlarnici, mimo objekta u kojem se boravi. Takođe, preporuka je da se čiste svake godine, jer su direktno povezani sa dimnjakom.
Ističu i da je važno pravilno ugraditi kotao. Ako ne ispunjava pravila serviseri zbog bezbednosti neće pristati da ga puste u pogon.
OZBILjNI KVAROVI PREPUŠTENI STRUČNJACIMA
Dom sugrađanina Nikole Š. greje se kombinacijom plinske i peći na drva. Kako kaže, svake godine odžak očiste u periodu od završetka sezone do početka sledeće.
– Obično zovemo dimničara kako bismo bili sigurni da je stručno održavan, ali nekada i sami očistimo. Plinsku peć ne koristimo često. Zbog velikog broja tragedija više pažnje posvetili smo i njenom održavanju – objašnjava Zrenjaninac.
NEKE KVAROVE JE LAKO OTKLONITI
Pre dve decenije centralno grejanje na gas uvela je porodica Sanje Garović. Tokom godina, objašnjava, dešavalo se da padne pritisak u kotlu zbog manjka vode u sistemu, curenje ventila, pojava vazduha u radijatorima.
– Sve su to kvarovi koji su jako lako i brzo bili otklonjeni. Naučili smo sami da punimo sistem, tako da sada to možemo da rešimo bez pozivanja servisa. Kada su u pitanju opasnije stvari, obraćamo se majstorima – kaže naša sagovornica.
Ozbiljnije probleme su, objašnjava, imali sa starim kotlom, što je uticalo na odluku da ga promene.
– Novi kotao redovno održavamo i tek sada vidimo njegov uticaj na efikasnost i ekonomičnost – zaključuje Garović.
