Neefikasna realizacija ili loše planiranje?
Odbornici Skupštine grada su nedavno usvojili Odluku o završnom računu budžeta za prethodnu 2025. godinu. Po pravilu, što je lokalna ekonomija „jača“, veći je i gradski budžet, i obrnuto. U nominalnom izrazu, tekući prihodi i primanja zrenjaninske kase lane su bili za 13,6% veći nego 2024, što je znatno veći rast u poređenju sa prosekom za sve gradove i opštine (8,2%). Ipak, za davanje relevantnih ocena potrebno je sagledati i druge činjenice.
Za lokalne samouprave (LS) najbitnije su dve „najizdašnije“ prihodne stavke – porez na dohodak i porez na imovinu. Agregatno (zbirno) posmatrano, na nivou svih gradova i opština u Srbiji u 2025, porez na dohodak je učestvovao sa 50,7%, a na imovinu sa 15,5% u njihovim ukupnim budžetskim prihodima. Pri tome, obe vrste zabeležile su značajan rast – na dohodak (10,4%) i na imovinu (11,7%).
Kada je u pitanju Zrenjanin, u godini za nama, u strukturi ukupnih budžetskih prihoda učešće poreza na dohodak (53,1%) je bilo nešto iznad pomenutog proseka, dok je udeo poreza na imovinu bio na nivou proseka (15,5%). Međutim, zabeleženo nominalno povećanje naplaćenog poreza na dohodak (7,8%) i na imovinu (9,6%) u toku prethodne godine je u oba slučaja bilo niže od zajedničkog za sve LS. Sve su prilike da su nedavna otpuštanja i gašenje pojedinih pogona ostavila trag i na lokalne javne finansije – tokom 2025. naplaćeno je manje poreza na zarade zaposlenih (za 7,3%) i na prihode od samostalnih delatnosti/preduzetnika (za 8%) u odnosu na planirane iznose. Smanjenje fonda oporezivog dohotka ukazuje na pogoršanje ekonomskog položaja onih sugrađana koji žive od svog rada. U korist iznete tvrdnje svedoči i činjenica da je došlo do „zamora“ u prometu na tržištu nekretnina. Naime, po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima lane je naplaćeno za 11,7% manje u odnosu na plan, odnosno za 5,5% manje u odnosu na 2024.
Poređenjem strukture realizovanih izdataka iz zrenjaninske kase sa prosečnom na nivou svih lokalnih samouprava u Srbiji, dolazi se do bitnih saznanja. Naime, Grad je po osnovu „rashoda za zaposlene“ u 2025. iz budžeta izdvajao znatno više (27,1%) u odnosu na prosek (20,7%). Pri tome, u odnosu na 2024. na zarade onih čija se primanja finansiraju iz budžeta je potrošeno za 9,7% više sredstava.
Možda i najvažnija stvar koju treba istaći je znatno niži udeo kapitalnih u ukupnim rashodima u slučaju Zrenjanina (9,5%) u odnosu na prosek svih gradova i opština (15,6%). U pitanju je direktna posledica toga što se tokom 2025. u ostvarivanju plana gradskog proračuna najviše „podbacilo“ upravo u oblasti kapitalnih izdataka. Naime, stepen realizacije stavke „Osnovna sredstva“ je bio samo 40%, dok se ekstremno „omašilo“ u segmentu „Zgrade i građevinski objekti“ (izvršeno je svega 31% plana).
Neophodno je da u strukturi izdataka u narednom periodu daleko značajnije učešće imaju kapitalni umesto tekućih rashoda, posebno oni koji imaju produktivni karakter (ulaganja u komponente koje će biti poluga ekonomskog razvoja). Stoga će jedan od najvažnijih izazova za gradsku administraciju biti da smogne snage, pronađe načine i mobiliše potrebnu energiju sa ciljem da se povećaju kako obim, tako i efikasnost realizacije u domenu investicione potrošnje.
dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
