U Zrenjaninu se ponavlja scenario od pre petnaestak godina! Nezadovoljni sugrađani se okupljaju u centru grada, a potom šetnjom obaveštavaju posmatrače o svojim političkim stavovima. Međutim, po čemu se ovi protesti razlikuju u odnosu na one sa kraja dvadesetog veka? Najjednostavniji odgovor jeste – u zahtevima. Tada, devedesetih godina, bilo je svima jasno šta demonstranti žele – priznavanje rezultata izbora.
Danas je situacija umnogome drugačija! Neupitno je nezadovoljstvo pojedinih građana, ali je nerazumno zašto se ono ne kanališe u konkretne zahteve? Takođe, nejasno je odsustvo lokalnog obeležja. Umesto toga, upućuju se parole koje bi mogle da se izgovore u bilo kom delu Srbije.
Zbunjuje i izbor govornika! Uglavnom su to javne ličnosti iz beogradskog „kruga dvojke“. Od njih se, svakako, ne očekuje da ukažu na goruće probleme Banaćana. Umesto jasne dijagnostike, bili smo svedoci ekspanizije populizma koji nije naišao na oduševljenje Zrenjaninaca.
Ni političke partije u našem gradu ne žele da budu dovedene na bilo koji način u vezu sa protestima?! Kao da se stide vlastitog učešća ili pak obeležja koje nose na barjacima. Izuzetak je Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja se nalazi u po malo šizofrenom položaju. U Zrenjaninu je ortodoksna opozicija, dok na republičkom nivou ima i te kako amorfan status…
