Pšenicom je u našem regionu zasejano 57.000 hektara, dok ječam zauzima pet hiljada. Sve je izgledalo idealno od setve u optimalnom roku, nicanja, bokorenja do razvoja žitorodnih polja. Problem je nastao zbog nedostatka vlage u aprilu. Posebno je smetao mraz u prvim danima maja, jer je uticao na klasanje i dalje formiranje useva. Prinos je teško predvideti sve dok kombajni ne uđu u njive. Izvesno je da će biti nešto niži nego lane, mada prvi ovogodišnji rod ječma ohrabruje. Kreće se od 5 do 7 tona po hektaru – istakla je Zorica Rajačić, dipl. inž. poljoprivrede na tradicionalnom „Danu strnih žita”. Skupu na oglednim poljima Poljoprivredne stručne službe (PSS) kod Zlatice i ove godine prisutvovao je veliki broj farmera, stručnjaka i predstavnika semenskih kuća.
BLAGA ZIMA, HLADNO PROLEĆE
Treba napomenuti da je područje srednjeg Banata, koje u celosti pokriva ova služba, poznato po proizvodnji hlebnog zrna. U poslednje tri decenije to je desetak odsto od ukupne domaće proizvodnje. Dan polja je i prilika da se na neposredan način uz vizuelno pokazivanje i „živu reč” prikaže svaki detalj sa oglednih oranica. Ukazuje se na prirodne pojedinosti koje su pratile ovu proizvodnju od setve, pa sve do ovih dana kada će krenuti žetva.
– Primenili smo sve agrotehničke mere kako bismo došli do boljih prinosa. Raduje nas što proizvođači koriste svaku priliku da se upoznaju sa aktuelnostima, stručnim i praktičnim saznanjima. Ona im mogu koristiti u daljem radu – rekao je Đorđe Stojaković, direktor ovdašnje PSS.
SPOJ ZNANJA I INOVACIJA
Poljoprivrednici su pažljivo pratili sva izlaganja. U neposrednom razgovoru sa savetnicima diskutovali su o visini stabljike, klasu i drugim razlikama u sortimentu. O navedenim temama se poslednjih godina vodi računa naročito zbog klimatskih promena.
– Zagazio sam u devetu deceniju, ali se i dalje usavršavam. Obrađujem oko 45 jutara i trećina tih površina po pravilu je pod pšenicom. Jasno je da bez kvalitetne obrade nema ni dobrog prinosa. Kakva je zarada? Nešto ostane kada se podvuče crta, mada sam svestan da je budućnost u većim poljoprivrednim kompleksima, a oni manji polako nestaju – reči su Mirka Stefanova (82) iz Zrenjanina.
Savica Kevrešan dolazi iz Melenaca, a bavi se stočarstvom. Upravo zbog toga na svojim njivama ima zasejano 20 jutara pod ječmom.
– Završio sam Poljoprivrednu školu gde sam sada i angažovan. To znanje, kao i iskustvo sa njiva puno mi znači. Saradnja sa učenicima i profesorima, kao i obilazak ovakvih manifestacija i te kako doprinose unapređenju i usavršavanju – kaže Kevrešan.
Zrenjaninska poljoprivredna stručna služba, kako je danas poznajemo, traje tri decenije. Valja napomenuti da je ovaj kolektiv jedini deo nasleđa nekadašnjeg IPK „Servo Mihalj” koji postoji od februara 1956. i još uvek je na istoj adresi (Petra Drapšina 15-1 na Šećerani).
– Na području Vojvodine nalazi se 12 poljoprivrednih stručnih službi i jedna meteorološka stanica. Kada je reč o Zrenjaninu ona ima izuzetne rezultate na području srednjeg Banata i šire. Uz podsticaje koji stižu iz državnih nadležnosti, moram istaći da naš sekretarijat u toku godine sa oko 250 miliona dinara podržava različite aktivnosti u ovim službama – rekao je Petar Samolovac, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu koji je bio jedini iz struktura vlasti na ovogodišnjim Danima polja.
NIKOLA BOŽOVIĆ FOTO: JOVAN DRNDAK NjEGOVIĆ
U KORAK SA VREMENOM
Uz neposredan razgovor i obilazak oglednih parcela, za učesnike manifestacije posebna atrakcija bilo je pojavljivanje bespilotne letilice (drona). U pitanju je moderna tehnologija koje se sve više koristi, pre svega u zaštiti useva od bolesti. Kapacitet jednog drona dostiže i do tridesetak litara i već se uveliko primenjuje i na bantskim njivama.
PŠENICA 2O, JEČAM 17,5O DINARA
Mada još uvek nisu objavljene nove otkupne cene ovogodišnjeg roda, pojedini skladištari su se oglasili. Za kilogram pšenice nude 20, a za ječam 17,50 dinara. Ova marža je nešto niža od početne prošlogodišnje. Što se tiče naknade za pružene usluge tokom žetve one su ostale nepromenjene. Za kombajniranje jednog jutra treba izdvojiti između šest i sedam hiljada dinara, a prevoz je gratis. Žetva ranijih sorti pšenice, po onome što se čulo na Danima polja, krenuće za desetak dana.
