Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu, najviše sredstava lane je uloženo u govedarstvo, posebno u preradu belog napitka. Ova odluka direktno je uticala na porast cene za pet odsto u odnosu na 2024. Treba napomenuti i državne subvencije. Premija od 19 dinara bila je namenjena za svaki isporučeni litar, do 55.000 sledilo je po muznoj kravi i 100.000 za priplodno grlo. U čemu je, onda, problem, zašto cena pada, a pojedine mlekare smanjuju otkup i preradu, pitali smo ovdašnje privrednike.
ISTE MUKE
Radovan Bokić dugogodišnji je direktor Zemljoradničke zadruge „Agro Klek”. Ovaj kolektiv može se pohvaliti trećim mestom u zemlji kada je reč o proizvodnji mleka. Na svojoj farmi trenutno ima oko 1.200 muzara, junica i teladi.
– Sve je tačno što se države i podsticaja tiče. Odgovorno tvrdim da odavno nisu sprovedene tako konkretne i efikasne mere stimulacije. U većini slučajeva su i isplaćene. Problem sa kojim se suočavamo, najpre se tiče računice između mlekara i trgovaca. Postojeće marže i zarade su prevelike i objektivno nerealne – objasnio je Bokić.
Situacija u našem okruženju slična je onoj u Mađarskoj, Nemačkoj ili Austriji. U zemljama širom Evrope stočari se bune upravo zbog cene litre mleka, koja je pala na istorijski minimum od dvadeset ili trideset feninga.
– Tamo su farmeri u povoljnijoj situaciji nego kod nas. U Srbiji će posebno u problemu biti manji proizvođači koji ovakvu maržu neće izdržati. Preko noći dolaze u „makaze” niskih cena i teško će se održati na tržištu. To je nov, ozbiljan problem za Ministarstvo koje je kroz brojne potpore dosta pomoglo ovakvim gazdinstvima – veli Bokić.
MASLAC SLABO TRAŽEN
Naš sagovornik dodaje da je „Agro Klek” uspešno okončao još jednu poslovnu godinu. Zahvaljujući strategiji stalnog tehnološkog ulaganja, obnovi genetike i rezultatima u rataskoj proizvodnji uspeo je da opstane u teškim situacijama. Na ovu temu nerado govore manji farmeri. Sa zebnjom iščekuju dalji razvoj situacije na tržištu. U mnogome sve zavisi od novih državnih mera, ali i samih mlekara. Kako bismo više saznali o ovim temama obišli smo mlekaru u Ečki koja 18 godina posluje u sastavu kompanije „BB trejd.”
– Kapacitet je oko 15.000 litara dnevno. Trenutno prerađujemo oko 12.000. Otkupna cena za naše kooperante je 50 dinara. Sa isplatom smo stigli do novembra. Ponuda je sve veća, što se nije dešavalo u prethodnim godinama. Jedan od osnovnih problema je pad prodaje mleka i mlečnih proizvoda, što se diretno odražava i na situaciju u primarnoj proivodnji – kazao je Zoran Jelić, direktor.
Informiše nas da najveći deo proizvodnje (od konzumnog mleka, jogurta, do pavlake i drugih proizvoda) plasiraju preko lanca „DTL” i „Persu marketa”.
– Smatram da bi izgradnjom sušare većih kapaciteta u Novom Sadu za prozvodnju mleka u prahu u mnogome bio rešen problem. Inače, možemo u narednom periodu doći u još težu situaciju. Izdvojio bih cenu maslaca. Niža je za 50 odsto, ali na tržištu je potražnja manja. Situacija ništa nije bolja u celom svetu – dodaje Jelić.
DOBAR KVALITET
Dok smo boravili u Ečki pristigla je cisterna. Odatle je beli napitak odlazio u mini laboratoriju gde se proverava kvalitet. Zanimalo nas je da li u mleku postoji aflatoksin. O njemu se sve češće govori zbog prošlogodišnje suše koja je direktno povezana sa proizvodnjom kukuruza, a neposredno i sa ishranom stoke.
– U ovom trenutku nemamo taj problem. Kontrolišemo mlečnu mast, kiselost, temperaturu, eventualno prisustvo vode i antibiotike. Mleko koje stiže ocenjujemo dobrim kvalitetom – veli Dragana Štrbac, diplomirani tehnolog. U svakom slučaju, situacija za proizvođače u 2026. nije sjajna. Ministarstvo poljoprivrede je imalo više dogovora sa stočarima i valja očekivati i mere koje se odnose na prerađivače i trgovce. Razlog leži u tome što u sadašnjoj situaciji oni nisu pokazali razumevanje da eventualnim smanjenjem marži i povećanjem otkupne cene zaustave sadašnji trend, a koji može da ima dugoročne posledice po proizvodnju.
